130 godina od smrti Van Goga

U meni gori velika vatra, ali niko ne staje da se ogreje na njoj, a prolaznici vide samo oblak dima.

Ove godine, 29. jula, obeleženo je 130 godina od smrti Vinsenta van Goga, slikara koji je uneo svaku nit svoje duše u stvaralački proces i tim činom sebi obezbedio kartu u jednom smeru za put besmrtnosti.

Vinsent prvi put uzima četkicu u ruke sa 27 godina, a za 10 godina aktivnog stvaralaštva iza sebe ostavlja više od 2000 umetničkih dela, od čega je skoro 900 ulja na platnu i preko 30 autoportreta. Vinsentovu produktivnost i nalete inspiracije potvrđuje činjenica da je u proseku stvarao i po četiri slike u jednoj nedelji. Živeo je i umro u siromaštvu; Crveni vinogradi je jedina slika koju je prodao za života, a danas je vrednost Zvezdane noći, jedne od njegovih najpoznatijih slika, procenjena na preko 100 miliona dolara. Posebno bliska veza koju je imao sa svojim bratom Teom otkrivena je ostatku sveta objavljivanjem njihovih pisama, za koje je zaslužna Teova žena. Van Gog je i danas neretko sretano prezime u Holandiji, a mnoge porodice svojim novorođenim sinovima daju ime Vinsent kako bi odali poštu slavnom slikaru.

Zvezdana noć

Vinsentov život značajno su obeležila njegova večita traganja za predelima i ljudima koje bi mogao da naslika. Nemaština i život na samom rubu egzistencije ga odvode iz Belgije u Pariz u kome se zadržao samo dve godine, u stanu svog brata Tea.  Kritičari kažu kako je upravo taj period oblikovao Vinsenta kao umetnika; upijao je poput sunđera sve tehnike koje je imao priliku da vidi i uz dozu neosporive autentičnosti stvorio je svoj stil po kom ga danas lako prepoznajemo. Žudnja za sunčevim zracima i toplim bojama navodi Vinsenta da u Arlu, manjem gradu na jugu Francuske, pronađe dugo traženi mir i beg od turbulentnog života glavnog grada. I upravo u Arlu nastaju živopisni pejzaži i serija čuvenih slika suncokreta koji i su i dan danas Vinsentov zaštitni znak. Nakon mnogobrojnih poziva, Pol Gogen, slikar koga je Van Gog izuzetno poštovao, pristaje da dođe u Arl i živi sa njim. Međutim, mnogobrojne nesuglasice rezultiraju svađama koje su bile kobne po Vinsenta. Nakon što je borba sa psihičkim poremećajima na trenutak izmakla kontroli, Vinsent se dobrovoljno prijavio za boravak u bolnici za duševno obolele u kojoj je naslikao gore pomenutu Zvezdanu noć, koja se danas nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Procenjeno je da je ova slika nastala u junu 1889. godine, mesec dana nakon njegovog dolaska u bolnicu u San Remiju i samo trinaest meseci pre njegovog samoubistva. Činjenica da je Vinsent u samo 6 punih nedelja od potpune smirenosti došao do suicidalnosti nepovratno je bacila u očaj njegovu porodicu i nekolicinu prijatelja.

Irisi

Film koji nas upoznaje sa poslednjim danima i uzrokom smrti Vinsenta van Goga jeste S ljubavlju, Vinsent – prvi dugometražni animirani film za koji su takozvani frejmovi ručno slikani uljanim bojama na platnu sa idejom da budu naslikani u tehnici koju je koristio i sam Van Gog. U realizaciji ovog projekta je učestvovalo više od 100 slikara izabranih od preko 4.000 umetnika koji su se prijavili, a čitav film je zapravo oslikan rukom. Ukupno je naslikano preko 65 000 kadrova, a rad na ovom projektu je trajao punih šest godina. Krunisan je nominacijom za Oskara.

Uprkos neprihvaćenosti i netrpeljivosti koja je zračila iz onih koji su ga poznavali, Vinsent je smatrao da je voleti ljude najveća umetnost. Govorio je kako bi radije umro od strasti nego od dosade i kako je u stvaralaštvo uneo svoje srce i dušu, ali je u čitavom tom procesu izgubio razum. Nekada se čini da je jedino što je Vinsent od ljudi želeo razumevanje i interesantno je kako baš to nikada nije mogao da ima. Činjenica da je patio od višestrukih psihičkih poremećaja navodi na poznato pitanje: da li je zaista istina da najznačajnija umetnička dela mogu nastati isključivo iz velike patnje? Da li je iko ikada nasmejan seo za pisaću mašinu i iskucao delo koje je ostavilo neizbrisiv trag u svetskoj književnosti? Da li znamo slikara koji je u naletu ushićenosti zgrabio kist, paletu i boje i svoje zadovoljstvo preneo na platno? Umetnici koji svoju inspiraciju pronalaze u istinskoj sreći svakako postoje, međutim pitanje da li oni mogu stvoriti remek dela predstavlja predmet rasprave mnogih ljubitelja umetnosti širom sveta.

Ana Vlašković