Arrival: Film o nama

Film o nama. Opredelio sam se za ovakav naslov jer ovaj film nije, kako bi se na prvi pogled pomislilo, film o vanzemaljcima ili o NLO objektima već film o nama, ljudima i našem odnosu prema Drugom, prema onome što je drugačije i nepoznato. Ovaj film pokazuje ljudske slabosti i mane ili mozda baš pravu prirodu čoveka kada se susretne sa nečim novim i drugačijim. Čovekova nesigurnost i strah preovladava nad razumskim i tolerantnim. Uvučen u sopstvenu ksenofobičnu glazuru, ne opreza od upotrebe nasilja. Zatečen u neizvesnoj poziciji, reflektuje sopstvene strahove na drugog. Upravo onakav kakav je u najgoroj svojoj prirodi, tako sagledava Drugog. Nepojmljivo mu je da neko moze drugačije funkcionisati, da neko ne mora u startu posedovati osvajačku i ratnu prirodu. U filmu dok se čovečanstvo naoružava za konačni obračun sa tuđincem, ne uspava da sagleda da u stvari ulazi u sukob sa samim sobom, i da priprema sebi kraj. Netolerantnost, zavist, sujeta pretvaraju ljudski rod u odvratnog autodestruktivnog Levijatana. Sa jedne strane imate, u čisto fizičkom smislu, lafkratovski izgled vanzemaljaca. A sa druge strane, moralno izvitopereno čovečanstvo, koje je uzgred samo krivo za tu moralnu pogubljenost. Neko bi rekao da je tako malo potrebno čoveku da pokaze svoje pravo lice.
Druga dimenzija filma je da je ovo istovremeno i priča o sudbini i ličnoj drami jedne plemenite i hrabre žene. Koja je zaista neopisivo hrabra, ne po tome što u ime čovečanstva simboliše onaj njegov razumski i tolerantni deo i preuzima glavni teret komunikacije sa tuđincem (ili barem ne primarno po tome), već zato što hrabro prihvata svoju sudbinu sa svim dobrim i lošim stvarima koje zna da je čekaju. Jako mali broj ljudi koji bi sticajem okolnosti mogao da sagleda svoj zivot kroz budućnost, bi zaista imao i petlju da prihvati i sve ono za šta zna da će se završiti nesrećno. Da prihvati sa punim osećajem da je život samo jedan i da kao takav nužno nosi i tragediju i sreću sa sobom. Da, živeti, znači ziveti tragično, znači živeti herojski, živeti prosto autentično. Bez obzira na determinisanost svog života, glavna junakinja BIRA ponovo taj put. Ne zato što je on jedini i mogući, pa samim tim neko bi rekao da izbora onda i nema, već zato što shvata da ako želi da zaista učini svoj život autentičnim, mora to učiniti u potpunosti prihvatajući sve što život nosi.

Treća dimenzija filma bavi se odnosom jezika i mišljenja. Odnosno na koji način upotreba određenog jezika utiče na konfiguraciju kognitivnih sposobnosti. Određeni način na koji koristimo jezik utiče i na našu percepciju vremena i prostora. Kao što pišemo linearno tako i shvatamo vreme. U filmu se pojavljuju bića čiji jezik ima drigačiju konstrukciju od našeg. Samim tim i percepcija vremena je drugačija. Oni pišu istovremeno i sa leve i sa desne strane sve dok se reči ne spoje u sredini. Vizuelno zapisuju čitave rečenice nekim oblicima koji su kružni. Na neki način i jezik i misao imaju cikličnu ontološku osnovu. Samim tim, za razliku od nas, oni mogu videti ono što bi mi u linearnom shvatanju vremena nazvali budućnost. Oni čovečanstvu ostavljaju svoj jezik da bi ljudi mogli da sagledaju budućnost. Oni su predstavljeni kao neki prosvetljujući darodavci(naravno, oni to rade u svom interesu jer očekuju pomoć od ljudi u budućnosti). Ono što je meni problematično u svemu tome je što to nije nikakav poklon, već usud. Poklon samo u smislu Pandorine kutije. Malo ljudi bi se sa tim znanjem ponelo kao glavna junakinja u filmu. Takvo znanje bi izazvalo opšti kolaps i haos, verovatno i kraj čovečanstva. U svakom slučaju, ovim poslednjim zapažanjem se film i ne bavi.

Ono što je mana ovog filma je što na kraju nije izbegao neke holivudske stereotipe. Kada na samom kraju sudbina čovečanstva zavisi od jedne osobe, koja u poslednjim sekundama spasava ljudski rod. Kao i obavezna ljubavna priča glavnih aktera, čiju patetičnost jedino izvlači u suštini njen kraj, koji pokazuje da ta ljubavna priča nije uspela jer joj se desio prosto rečeno život.
Sve i svemu, film je prevazišao moja očekivanja i zaista jeste jedan od najboljih filmova u ovoj godini.

Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *