Juda u delima Leonida Andrejeva i Nikosa Kazancakisa

Postoji određena sličnost u predstavljanju lika Jude u delima Leonida Andrejeva (Juda Iskariotski) i Nikosa Kazancakisa (Poslednje Hristovo iskušenje). Na tim sličnostima u ovom tekstu ćemo insistirati, a drugim aspektima samog lika i posebne uvide i razlike koje se nalaze u tim delima, takvim pojedinostima nećemo se baviti.

Juda je predstavljen kao jaka i odlučna ličnost. Za razliku od drugih, najbližih Isusovih ljudi koji se vrlo često kolebaju, Juda je odlučan da sledi Hrista na njegovom putu. Znamo za slučaj apostola Petra koji je do zore, do momenta kada se oglašavaju prvi petlovi, tri puta izdao Hrista. Znamo kako su ga se u najtežim trenutcima mnogi odrekli. Znamo i za slučaj Nevernog Tome. Juda bez obzira na sve opasnosti koje postoje sledi Isusa, bez oklevanja, i naziva ga svojim učiteljem. Ako treba da se čeka Hrist da se vrati iz pustinje, čekaće ga uporno dan i noć. Ako treba sa Isusom da uđe u hram i da se isteruju trgovci, prvi će uleteti do Hrista. Uvek je tu za svog mesiju, i to Isus dobro oseća. Postaje, kako se to kaže, njegov čovek od poverenja.

Svestan toga da se bliži trenutak njegove žrtve Hrist saopštava Judi da on, Juda, mora prihvatiti da bude u službi božije volje i da ga mora predati rimskoj upravi. Isus tvrdi da zna da mora stradati. Samo tako će ispuniti božiji plan i okajati grehe čovečanstva. Juda odbija da izda Hrista. Isus mu ukazuje da u njega ima najviše poverenja i da tako mora biti. Moli Judu da preuzme tu tešku ulogu. Kada ga Juda pita zašto baš ja, Hrist mu kaže na to da su svi ostali slabi za tako teško breme. Isus u jednom momentu kaže da je on, sam Isus, dobio lakšu ulogu od Jude. Da on mora „samo“ da strada. Juda mora da preda svog prijatelja i mesiju vlastima, i da zavek nosi žig izdajnika. Juda plače, ali mu ništa drugo ne preostaje nego da nevoljno posluša Hrista. Dogovore se kada i gde će to biti i tako i biva. Na Maslinovoj Gori u Getsimanskom vrtu Juda dovodi rimske vojnike koji hapse Isusa. Kasnije Hrista razapinju, a Juda se ubija. Juda preuzima na sebe odgovornost i večni žig srama da bi ispunio božiji plan. Na neki način on ima ulogu heroja u ovakvim interpretacijama. Preuzima breme koje je teško čitavu večnost greha.

Naravno, ovo je samo jedan segment Judine ličnosti iz ovih romana. U delu L. Andrejeva Juda je dosta složenije opisan nego što je ovde predstavljeno. Fizička nakaznost Jude ukazuje u romanu i na njegovu moralnu izvitoperenost. Juda je odlučan ali i lukav, sklon krađi i prevarama. Niste sigurni da li je u službi đavola ili boga. A u delu N. Kazancakisa Juda se pojavljuje prvi put pred Hristom kao neko ko treba da ga ubije u ime zilota. Predomišlja se u poslednjem trenutku i ne izvršava ubistvo. Odlučuje da prati Hrista, ali mu preti oduzimanjem života ako Isus bude govorio i činio nešto što je u suprotnosti sa doktrinom zilota. Vremenom odustaje  i od te odluke, uvidevši da je Isus pravi mesija. Kasnije postaje i herojska figura koja vraća Isusa u poslednjem iskušenju sa Sotonom na pravi, božiji put.

Nama je bio cilj da istaknemo jednu crtu Judine ličnosti koja je analogna u oba dela, a ne da holistički predstavimo njegovu ličnost iz pomenutih dela. U svakom slučaju, njegova uloga je neizbežna u stvaranju one religije koju nazivamo hrišćanstvom. Bila ta njegova uloga negativna ili pozitivna (ako je posmatramo na ovaj način na koji smo izneli), bez Jude i njegove predaje Hrista rimskoj upravi ne bi ni bilo samog hrišćanstva.

 

Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *