Vilijam Barouz – Džanki

Džabaletan je odlučio da svojim čitaocima ovog puta preporuči jedan, malo je reći, drugačiji roman. Pogotovo je teško opisati autora ovog romana. On nije običan pisac, njegova dela nisu obična. Naziv romana je Džanki, a njegov autor se zove Vilijam Barouz.

Srpska čitalačka publika je uskraćena za mnoga izdanja Vilijama Barouza. Kako je rekao Dejan Ognjenović, u broju časopisa Gradac koji je posvećen pomenutom piscu (možemo slobodno reći i umetniku, jer se Barouz u svojim poznijim godinama bavio i slikarstvom), teško je prevoditi njegova dela sa engleskog jezika. Barouz uvodi nove metode u pisanje, cut-up, fold-in¹ i tako ne samo zapadni način mišljenja već i sam jezik dovodi u pitanje. Način na koji on radikalno koristi jezik pravi ogromne probleme prevodiocima, i teško može da se uklopi u srpski jezik, koji je pun gramatičkih pravila.

Barouz je beskompromisna lutalica, čovek koji je odbacio dobar položaj u društvu i potencijalnu karijeru koje mu je pružalo formalno obrazovanje (završio je Harvard), jer u takvom svetu nikako nije mogao da se pronađe.

„U to sam vreme bio oduševljen knjigom Ne možeš pobediti, autobiografijom jednog provalnika. Tvrdio je da je naveći deo svog života proveo po zatvorima. Meni je to zvučalo odlično, posebno u poređenju sa otupelošću predgrađa koje je isključivalo svaki kontakt sa stvarnim životom... Ja sam bio na sasvim drugoj strani: smatrao sam da nikakvih kompromisa sa grupom , ili sa bilo kim drugim, ne sme da bude, tako da sam najveći deo vremena sada provodio potpuno sam.... Mrzeo sam fakultet, i grad u kome sam odrastao. Sve je u njemu bilo mrtvo...“ (Džanki, prolog)

Lutao je ceo svoj život, tražeći za sebe mesto na planeti Zemlji, tražeći mesto na kome bi bio potpuno slobodan. Uspeo je na tom putu da odbaci sve ono čemu je pripadao, da živi na margini i da uživa u tome. U svojim delima on pričajući o svojim iskustvima sa ulice, priča priče svih marginalaca, autsajdera, otpadnika, svih onih koji su kao i on odbacili sistem i kontrolu. Barouz kritikuje sve, a ono što mu najviše smeta kod jednih i kod drugih, Istoka i Zapada, kod svih je potreba za potpunom kontrolom. Parola Ja sam slobodan odjekuje sa svake stranice njegovih romana. Barouz živi na ivici i takav način života dovodi do ekstrema, a taj ekstrem je nešto bez čega on ne bi bio živ. Upravo o tim stvarima se radi u romanu Džanki. Beg od predgrađa, beg u avanture ulice, beg u narkomaniju. Beg na marginu je beg zbog kog on nikada nije zažalio.

„Nikad nisam zažalio zbog svojih narkomanskih eksperimenata... Naučio sam jednačinu droge. Droga za razliku od alkohola i trave, nije sredstvo za pojačavanje užitka. Droga nije snaga. To je način života.“ (Džanki, prolog)

Džanki je iskrena, hrabra autobiografska knjiga, koja opisuje svet narkomanije i začarani krug zavisnosti. Opisuje sve od početka do kraja, od uzimanja, dilovanja, krize, lečenja i sve ono što je narkoman spreman da uradi da bi došao do droge. Na neki način u ovoj knjizi je detaljno opisano narkomansko podzemlje u Americi. Barouz je ispričao priču koja se ne priča, punu kofu svojih govana je izbacio na stranice knjige i time stvorio delo koje se ne izvinjava nikome. Ipak je on bio čovek koji ne prašta zatupljenost i pokoravanje bilo čemu. Lutalica koja se nikome ne izvinjava. Iskren samo sebi, čovek koji u svemu ide do kraja. Upravo to, a i njegov uticaj na književnost XX veka, su razlozi zbog kojih su njegova dela klasici književnosti.

¹Cut-up i fold-in su književne kolaž tehnike za kreiranje novog teksta koristeći originalni. Cut-up tehnikom se tekst “seče” i preuređuje, a za rezultat se dobija potpuno novi tekst sa novim značenjem. Fold-in tehnikom se uzima pola jedne strane teksta koji se spaja sa potpuno drugom stranom. Nova stranica teskta sadrži polovinu jedne i polovinu druge strane.

Žilijen

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *