Fences / Ograde

Fences (Ograde) je pozorišna predstava američkog pisca Avgusta Vilsona iz 1983. godine koja je između ostalog osvojila i Pulicerovu nagradu. Prilagođavanje predstave za film nije ni malo lako. Predstava je fokusirana isključivo na dijalog, tako da pozorišni materijal postavlja zamke za neoprezne. Čini se da je reditelj filma (Denzel Washington) uspeo ovaj komad u potpunosti da oživi na ekranu, znajući da bi svaki osećaj filmskog uzbuđenja bio kontraproduktivan. Uprkos nedostatku vizuelnog angažmana, sjajna gluma nam drži pažnju do kraja filma.

Iako glavnog lika (Troy Maxson) igra Denzel Washington, uloga njegove žene Rose je ostavila poseban utisak. Zbog toga je i glumica Viola Davis dobila Oskara za ovu ulogu. 

Film Fences kombinuje ličnu dramu sa širokim društvenim temama. Radnja se odvija u porodičnom dvorištu Maxsona, u radničkom naselju pedesetih godina XX veka. Većina ograda je postavljena u tim godinama, došlo je do napretka u međurasnim odnosima, ali senka ropstva je i dalje vršila pritisak. Svaki lik u filmu je žrtva segregacije i institucionalizacije (od strane društva ili porodice) kao posledica nedostatka mogućnosti zbog rase, pola, socijalne klase, obrazovanja ili mentalnog zdravlja.

Ograda je sama po sebi simbol, kao fokus interakcije između likova. Troy je ograđen u pravilima i konvencijama rasističkog društva i takođe je stvorio svoje ograde koje su barijere u razumevanju i ljubavi prema sinu, kao i prepreke u duhovnom razvijanju. Za Rose je ta ograda predstavljala način da zadrži unutra svoju porodicu i čitav svoj život, štiteći se na taj način od spoljnih faktora. Ironično, nijedna od ograda nije dovoljno jaka da izdrži katastrofu koju donosi Troy-evo lutanje. Prateći sve njihove probleme, Fences je odličan primer porodične drame.

Priča o ocu i sinu. Troy na mnogo načina ponavlja greške svoga oca u vaspitavanju sina. Njegova gorčina zbog svojih neostavrenih snova je u potpunoj suprotnosti sa nadom, vizijom i snovima njegovog sina (Cory). Na ovaj način film istražuje kako snovi jedne generacije mogu oštetiti snove sledeće. U proučavanju njihovog odnosa vidimo da čovek kao i snovi mogu biti izvor inspiracije ili izvor represije.

Film istražuje i različite vrste izdaje. Troy uspeva da izda skoro svakog u svom životu, ali iako su mnogi likovi povređeni njegovim postupcima, poslednja scena pokazuje koliko poštovanja imaju prema njemu i da ih nikada nije izdao u njegovom srcu.

Mnoga se još pitanja otvaraju tokom gledanja ovog filma, koje su to "podrazumevane" čovekove dužnosti, kako nezadovoljstvo može dovesti do ponašanja koje uništava sopstveni život i živote bliskih ljudi, da li je smrt naša krajnja šansa za mir...Ako volite porodične drame, ovo je film koji svakako treba da pogledate.

 

Tj

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *