Joy Division – Odeljenje za zabavu

Salford, Mančester kasnih '70-ih. U tom trenutku britanska pop kultura je mainstream u čitavoj Evropi. Društvo u rasulu, mladi bez posla, bez perspektive, ali umetnost je u takvim uslovima navikla da cveta. Rock 'n' roll se razvija i poprima neke nove forme. U ekspanziji je i pank pokret koji izražava taj mladalački bunt, taj manjak brige o budućnosti i slobodi mladih ljudi. Generacijom provejava ljutnja, bespuće i tužni tonovi; sumorna svakodnevica u ostrvskom sivilu. Baš u tom sivilu, u tim tužnim tonovima inspiraciju i svoje mesto nalazi bend iz industrijskog Mančestera. Ovo je naša priča o Joy Division-u. 

Družina koja nam darovala neke nove nijanse sive, koja je stvarala muziku sa kojom i danas mladi ljudi razvijaju svoje emocije i empatiju za svet oko sebe. Njihova priča je o ljubavi, patnji, o životu, njegovoj lepoti, težini i izazovima koje nosi. U njihovoj muzici, koja je promenila kurs alternativi, bes panka pretočio se u empatiju, ljutiti tekstovi mesto su ustupili melanholičnim stihovima i melodijama koje prodiru u dubinu slušaoca. Taj suprotan tok emocija je ono što New Wave razlikuje od panka gde se bunt izražava spolja takođe dolazeći iz te iste dubine slobodarskog duha. Članovi benda (Ian Curtis, Bernard Sumner, Peter Hook, Stephin Morris) inspiraciju za naziv benda pronašli su pripoveci Kuća lutaka, Jehela Denura. On je termin Joy Division (odeljenje za zabavu) koristio za opis grupe žena, logorašica koje su u Drugom svetskom ratu bile primoravane na oralno zadovoljavanje nacističkih vojnika. 

Na stvaralaštvo benda uticali su etablirani muzičari tog doba - od Bowie-a do Sex Pistols-a pa nazad do Doors-a, koji su svojom kreativnošću udahnuli život tekstovima i muzici tada mladih umetnika. Ali pre svega bili su svoji i originalni. Ianov niski bariton, jedinstveni način đuskanja na sceni (epilepsy dance), sjajan ritam i njegova promena koja ti navlači i svlači grčeve sa lica i bolove u grudima, obojeni tonovi klavijatura i melodija koja pleni; sve to skupa je savršeno ukomponovano i ispričano rečima i stihovima koji se i danas pevaju u glas, od pabova, kafana i diskoteka preko stadiona i političkih skupova do sahrana i komemoracija. 

When routine bites hard,
And ambitions are low,
And resentment rides high,
But emotions won't grow,
And we're changing our ways, taking different roads.

Then love, love will tear us apart again.
Love, love will tear us apart again.

Why is the bedroom so cold?
You've turned away on your side.
Is my timing that flawed?
Our respect runs so dry.
Yet there's still this appeal
That we've kept through our lives.

But love, love will tear us apart again.
Love, love will tear us apart again.

You cry out in your sleep,
All my failings exposed.
And there's a taste in my mouth,
As desperation takes hold.
Just that something so good just can't function no more.

But love, love will tear us apart again.
Love, love will tear us apart again.
Love, love will tear us apart again.
Love, love will tear us apart again.

Stihovi koji su uistinu tako univerzalni, ali i tako prokleto lični teraju na razmišljanje i preispitivanje. Međutim, ta boja zvuka, pomenuta siva, koliko je vodila bend ka uspehu, toliko je vodila ka nestanku. Ubrzano sagorevanje. Pevač i tekstopisac benda Ian Curtis, vodio je borbu sa depresijom i epilepsijom, neuspevajući da pronađe životni balans za kojim svi tako očajnički tragamo. Balans bez koga je teško odbraniti se od dara Božijeg, života. Veliki unutrašnji lomovi uz nedostatak amortizacije udaraca spolja, bez ravnoteže i izuzetno mlade godine, podložne velikim greškama, doveli su do tragedije koju Curtis nije mogao da preživi. Iako je greh dići ruku na sebe, nije ga bilo briga. Imao je samo 23 godine.

Bend je nakon toga prestao da postoji, ostavivši za sobom nekoliko singlova i dva studijska albuma, pregršt hitova, veo misterije i milion pitanja zašto. Ostali članovi nastavili su da stvaraju muziku oformivši novi bend New Order koji je više istraživao elektronske muzičke formule, ali je ipak zadržao vibe nečega što je Ianovom smrću nestalo. 

Pesme poput She's lost control, Love will tear us apart, Shadowplay, Dead souls, Ceremony...mnogo bolje od ovog teksta dočaravaju ko su bili Joy Division. Zato, ko nije upoznat - pravo je vreme, a ko je sebe neko vreme svesno krio od poplave emocija - obnovite gradivo. Čovek se konstantno razvija, uči i širi svoja znanja, ali ponekad se treba vratiti korenima naročito ukoliko nam se na putu zamrači svetlo, ako se zbunimo i zaboravimo kuda smo to mi uopšte krenuli. Senke se igraju, čekaju na ćošku i raskršću, žedne naših strahova i sumnji. Njima u inat udahnite život i predivan dan, a zajedno čuvajmo uspomenu na nikad prežaljenog Iana koji je samo na kratko svratio među nas. Da donese poklone i nešto nam šapne.

ATaK

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *