Hauard Filips Lavkraft – Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda

“…Ne bih mogao da postanem uspešno piskaralo, sve i kada bih hteo... Nije me briga šta ću raditi, sve dok je to pošten posao- ali to ne može biti književno kurvanje...“ (Hauard F. Lavkraft)

Razne predrasude se jave kada se govori o horor žanru. Neke sa razlogom jer je gomila loših stvari izašla iz toga. Međutim, dela ovog pisca su nešto sa čim treba da se upoznate ako već niste

Hauard Filips Lavkraft je američki pisac, koji kao i mnogi vrhunski umetnici, svoju slavu nije doživeo. Umro je pre nego što su njegove priče i dva romana dobili zasluženo priznanje. Žanr u kojem je pisao svrtstava njegova dela u horor, ali Lavkraft je mnogo više od pisca horor priča. Pre svega, on je vrsan pripovedač, i kada sam ga otkrila to je prvo što mi je upalo u oči. Način na koji piše čini da vas uvuče u svoj svet, svet prepun raznih čuda koja su bila deo Lavkraftovih snova. Skoro svake noći Lavkraft je sanjao i svoje snove je pretočio u priče koje su toliko slojevite, teške, a opet čarobne. Njegova veština da čitaoca natera da se zamisli da li su sve te natprirodne stvari i pojave zaista nemoguće u stvarnom svetu je čista magija. Lavkraftove priče pomeraju granice vremena, prostora i koriste emociju straha kao glavni pokretač stvari. Strah kao najjači agens može da stvori iliziju koja pomera i prkosi prirodnim zakonima. Najbitnija u pričama je atmosfera, osećaj tenzije i napetosti koji se provlači kroz svaku rečenicu i kulminira u svakom daljem trenutku čitanja. Događaji i likovi u pričama su potpuno realni i dosledni, ali kako priča odmiče zasenjeni nekim čudnim, natprirodnim pojavama. Likovi u pričama u početku razumski pristupaju natprirodnom, ali se u korak sa prihvatanjem postojanja nečega što ne mogu zdravorazumski da objasne javlja i osećaj strahopoštovanja i impresivnog utiska. Ta gradacija i suptilni nagoveštaji stvaraju atmosferu u kojoj se provlače emocije koje bi se javile u svakom čoveku kada bi se susreo sa natprirodnim pojavama u stvarnom životu. Jedino gde Lavkraft odstupa od realnosti jeste to natprirodno.  Možda je teško razumeti da je Lafkraft bio prilično realna osoba, analitičke prirode, poklonik egzaktnih nauka, neko ko nije verovao u magiju i okultno. U svemu tome, njegovoj gospodskoj aristokratskoj prirodi i tom prezrivom stavu prema čovečanstvu krije se neverovatan talenat za pripovedanje ipak natprirodnih priča koje govore pre svega o čoveku i njegovoj ne baš sjajnoj poziciji u ovom svetu i kosmosu uopšte. Pretnja za čoveka jesu sile koje ne može da razume, koje su jače od njega, i koje postoje bez obzira na prostor i vreme kako ih čovek doživljava. Čovek je beznačajan, mali i čvrst kao keramička vaza u okvirima beskonačnog svemira. Na kraju postajete toliko uvučeni u njegov svet, da vas strah vuče na jednu, a radoznalost na drugu stranu. S obzirom da je čovek po prirodi radoznalo biće, sa Lavkraftom je baš „break on through the other side“ priča. Izazov je pred svakim čitaocem ovog maestralnog pisca.

Roman Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda je roman koji je objavljen posle Lavkraftove smrti. Radnja ovog romana smeštena je u Providens. Opis ovog grada u kome se dešavaju, malo je reći čudne stvari, je sjajno nagovestio tragičnu sudbinu glavnog junaka. Grad odiše mračnom atmosferom u kome su se u prošlosti dešavale čudne stvari koje su narušile mirno životarenje njegovih stanovnika. Arhitektura grada u ovom romanu nije u suprotnosti sa euklidskom geometrijom (Lavkraft je u svojim pričama često arhitekturu nekog mesta suprotstavljao euklidskoj geometriji), međutim način na koji opisuje mesta po kojima je glavni junak Čarls Dekster lutao još kao mali asocira na davno izgubljeni grad, grad koji živi u prošlosti. Stare kuće, vile, ostavljaju toliko jak utisak na čitaoca. Bajkoviti predeli sa jedne, a jezivi sa druge strane, proročki nagoveštavaju da će se u nastavku nešto strašno probuditi. To nešto strašno ima ogromnu, mračnu moć da zbriše sve pred sobom.

Mladi Čarls Dekster je u skladu sa gradom u kome živi zaluđen antikvitetima i prošlošću generalno. Afinitet prema antikvitetima on razvija kroz svoje odrastanje, postaje osobenjak posvećen raznim istraživanjima u toj oblasti. Jedno od tih istraživanja dovodi ga do otkrića da je njegov daleki predak bio Džozef Karven, mračna kreatura, čovek koji je zbog sklonosti da upozna mračno i okultno prešao na drugu stranu, i završio kao biće koje nema ljudske osobine. Mladi Čarls plaća svoje otkriće ludilom, beznađem i na kraju sopstvenom krvlju.

Radoznalost je ono što vuče glavnog lika romana na drugu stranu. U prvom momentu on ne shvata sa čime se susreo, koliko je to veliko, mračno. Započinje okultne eksperimente kao i njegov predak. S obzirom da je Čarls radoznalo, mlado i inteligentno biće, u početku biva oduševljen i spreman da ide do kraja. Kada shvati da su probuđene sile pretnja po celo čovečanstvo on pokušava da ih uspava zauvek. Međutim, jednom kada su se ponovo probudile u liku Džozefa Karvena, mračne sile se neće predati. Žestoko će se boriti protiv svih koji pokušavaju da ih upokoje. 

Kraj romana nam ne nagoveštava kraj borbe. Čovek uspeva da pokori mračne sile, ali na koliko dugo? Pritom je cena koju je za to platio ogromna. Novo buđenje nas sigurno očekuje, zlo čeka svoju novu priliku. A čovek, mali i beznačajan u odnosu na sve što se krije ispod površine, što je izvan onoga što može čulno i razumski da shvati i prihvati, nastradaće i platiće ogromnu cenu za to što je pokušao da se bori i savlada nešto što je mnogo veće od njega.

Sve je sjajno u ovom romanu. Atmosfera koja kulminira i dolazi do tačke usiijanja. Likovi koji vode besmislenu borbu sa sobom, onim mračnim u sebi i van sebe. Lavkraftovo pripovedanje, opisi, eksperimentisanje sa ljudskim životom. Kao što sam rekla strah vas vuče na jednu, radoznalost na drugu stranu. Kada se to dvoje spoje dešava se magija.  

 

Jo

 

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *