Lik đavola u Danteovom delu Božanstvena komedija

Još jedna tribina u ciklusu predavanja Lik đavola u književnosti održana je 13. aprila na Filološkom fakultetu u Beogradu. Izlaganje je održao dr. Predrag Mirčetić. Veći deo predavanja je bio posvećen izlaganju relevantnih delova iz Danteovog dela, kao i odgovarajuće interpretacije koje na različite načine tumače pomenute delove gde se spominju Lucifer i đavoli.

Luciferova pojava okarakterisana je kao pojava neke kreature, sa krilima slepog miša, za razliku od anđela čija krila prekriva božansko perje. Lucifer je pali anđeo, pobunjenik koji je poražen u borbi sa bogom, jer je poželeo da vlada umesto njega. Kreatura se ovde tumači kao nešto što nije jasno definisano i određeno, u smislu da ništa nije crno-belo, ni dobro ni zlo. Da ne postoji apsolutna suprotnost u tom smislu između dobra i zla. Ovakva interpretacija se slaže sa samim učenjem hrišćanstva i zato se razlikuje od prostog manihejstva, gde su pozicije dobra i zla jasno i radikalno suprotstavljene, ali se i te kako može dovesti u pitanje. Nesumnjivo se može poći od primarnog značenja kreature kao moralne i fizičke nakaznosti i nedovršenosti. Može se zauzeti pozicija gde đavo predstavlja čisto zlo, a bog savršenu dobrotu. Satana je pripadao najvišem redu anđela serafima. Od lepog serafima postao je paklena nakaza. Njegovo moralno posrnuće pratila je i fizička nakaznost.

Đavo ima tri boje lica, crvenu, crnu i žutu. Crna simboliše slepilo (umno i duhovno), crvena simboliše mržnju, a žuta zavist (zavist iskazanu već u pobuni protiv boga).

Dante i Vergilije nailaze na Sotonu u devetom krugu pakla. U tom krugu se nalaze izdajice, osobe koje su iskoristile i zloupotrebile nečije poverenje. Posebno su istaknuti Juda i Brut. Juda označava izdaju Hrista, dakle božije vlasti, a Brut izdaju Cezara, dakle svetovne, carske vlasti (bogu božije, a caru carevo). U tom krugu đavo simboliše izdajnika najvišeg ranga, biće koje je izdalo samog boga.

Predavanje je bilo interesantno, ali je sama tema koja je bila navedena u naslovu tribine došla nekako prekasno. Previše vremena je otišlo na izlaganje nekih delova i digresija, koje ne problematizuju dovoljno glavnu temu tribine. Izlaganje je trebalo onda ili produžiti ili je predavač trebao bolje da rasporedi u vremenskom okviru koji je imao redosled tema koje je trebao da izloži. U svakom slučaju, bilo je interesantno i vredno slušanja. Željno iščekujemo sledeće predavanje iz ovog ciklusa koje će biti posvećeno Geteovom delu Faust.

 

Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *