Džabaletan na putevima Vendersa i Kejva

U Berlinu smo obišli nekoliko važnih tačaka iz Vendersovog filma Nebo nad Berlinom. Prvo važno mesto bila je Državna biblioteka u Berlinu. U moćnim i ogromnim odajama biblioteke odigrala se čuvena scena kada anđeli šetaju čitaonicom i slušaju misli čitalaca udubljenih u literaturu. Sama biblioteka je izuzetno arhitektonsko delo, projektovana tako da se maksimalno iskoristi dnevna svetlost. Tako da je i sama čitaonica dobro osvetljena prirodnom svetlošću u toku dana. Čitaonica ima nekoliko nivoa koji su povezani stepenicama raznih oblika. Tražili smo anđele po biblioteci i među geografskim globusima.

Posle smo otišli do čuvene stanice Zoo. Preko puta te stanice poznate po knjizi Mi deca sa stanice Zoo, nalazi se razrušena katedrala, spomen crkva cara Vilhelma, koja je inspirisala Vendersa na čuvenu scenu iz pomenutog filma. 

Baš takva skoro potpuno razrušena katedrala ostavlja bez daha. Porušena je u bombardovanju u Drugom svetskom ratu. Baš takav izgled katedrale širi poseban misticizam koji se savršeno uklapa u Vendersov film. Nažalost nismo uspeli da vidimo anđela na razrušenom tornju. Iako smo želeli da ga uočimo nadajući se da još nije mrtvo dete u nama. U Vendersovom filmu samo deca mogu da vide anđele. Mada nam se učinilo na trenutak da smo videli neka krila... 

Nakon toga smo obišli čuvenu statuu boginje Nike, boginje pobeda, zlatnu Elzu. Ona se nalazi na velikom obeliksu na koji se možete popeti i sa koga se pruža veličanstven pogled na Berlin. Tu se anđeli odmaraju na ramenu boginje, tu smo i mi doživeli panoramu jednog anđela. 

Zatim smo nastavili da obilazimo Zapadni Berlin, tražeći tragove prvog početka benda Nick Cave and the Bed Seeds. Mračni klubovi i andergraund scena Zapadnog Berlina 70tih i 80tih godina je većim delom premeštena u Istočni Berlin, pogodan zbog napuštenih industrijskih delova koji su sve popularniji prostori za otvaranje klubova. Dok je zapadni deo više neka poslovna i biznis zona. Teško je bilo naći nešto tako kao što je klub u kome je Venders snimio scenu sa Nik Kejvom. Takva slična scena bi danas pre mogla da se odigra u Istočnom Berlinu.

Relativno blizu katedrale posetili smo Hard Rock Cafe koji je među najstarijim pabovima ovog brenda na svetu. Hard Rock Cafe je lanac pabova i brend koji danas mahom posećuju pripadnici više srednje klase i biznismeni. Mada se tu zatekne i poneki zalutali turista. U takvom pabu nema više ni „r“ od rokenrola. Rokenrol duh je odavno napustio takva mesta. Ostao je samo biznis sa velikim „b“.

 

Eto kratke priče Džabaletana o pokušaju da osetimo onu atmosferu koju je Berlin imao u Vendersovom filmu. Nešto od atmosfere smo uspeli da doživimo, a negde toga više definitivno nema. Bar ne više na tim mestima. Takav duh Berlina sada živi u drugom kraju, Istočnom Berlinu.

 

Fotografije i tekst: Sturmunddrang

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *