Nemanja Kojić Kojot: Udišem vazduh, izdišem muziku

Nemanja Kojić, poznatiji kao Hornsman Coyote, preko dvadeset godina aktivan je na domaćoj muzičkoj sceni, na kojoj ostavlja neponovljiv umetnički pečat. Izrazitim talentom i velikim radom dospeo je u red onih čije se ime izgovara sa naročitim poštovanjem. U bogatoj karijeri ostvario je mnogo toga, a čini se da je nebo granica za nadarene duše. Za časopis Džabaletan govori o svojim počecima, kraju grupe Eyesburn, daljim planovima i još mnogo toga...


Za početak, zanima me tvoje prvo iskustvo, prvi kontakt sa muzikom... Koji instrument si odabrao? Koliko godina si imao?

Trombon je moj prvi instrument. Moj ujak Ljubomir Dimitrijević mi je predložio trombon i prvi kontakt sa instrumentom bio je presudan. Bio sam četvrti razred osnovne škole.

Koji muzičari su u najranijem detinjstvu uticali na tvoj muzički razvoj?

Moj ujak Ljubomir i moj profesor Ljubinko Antonijević. A prve kasete koje sam vrteo na mono kasetofonu bile su Dire Straits i Eddy Grant. Obe kasete je mojoj majci preporučio prodavac u robnoj kući BETEX na Banovom brdu.

Eyesburn je svakako jedan od najznačajnih bendova prethodnih dvadeset godina u regionu. Ukratko, zašto je bend prestao sa radom i da li si ispunio sve želje i ambicije sa početka karijere u toj grupi?

Daleko da smo ostvarili sve želje i ambicije, naprotiv... Doživeli smo početak ostvarivanja, a onda je usledilo razočaranje, osipanje osovinskog članstva u bendu. A ja sam kroz promene ljudi u bendu i oko benda postao umoran od cele ideje i borbe za isti. Istovremeno sam radio i na sebi samom... i odlučio da više energije uložim u svoj samostalni rad i život. Mada je Eyesburn postao svojevrsna kulturološka institucija i nešto na šta sam ponosan i pokušavam da se sećam samo dobre strane našeg postojanja.

Uporedo sa kreativnim radom u Eyesburnu, gradio si i reggae karijeru kao solo autor. Misliš li da je sa podjednakom pažnjom praćen i taj deo tvog stvaralaštva?

Na lokalu nikako, mada je Hornsman Coyote na globalnom nivou daleko ispred Eyesburna. Sevengreen, album koji izlazi 27. avgusta 2017. je moj deseti solo album... pored deset albuma moje ime se nalazi na preko pedeset izdanja širom sveta, što na 10, 7 i 12 inch singlovima, što na kompilacijama... Takođe sam kao studijski muzičar potpisan na mnoštvo reggae izdanja.

Odakle crpiš inspiraciju za svoju muziku?

Udišem stvarnost kroz svoju vizuru i izdišem muziku. Okolina i svakodnevni život su mi glavna inspiracija. Mada se nekad prepustim i mašti.

Da li sebe doživljavaš pre svega kao reggae muzičara?

Tako je ispalo. Ja sam samo transmiter globalne reggae misije u Srbiji. Mada je i rock 'n' roll deo mog muzičkog izražaja i uvek će biti.

Da li postoji reggae scena u Srbiji ili se sve može svesti pod zaljubljenike i pojedinačne entuzijaste? Kako Srbija prihvata reggae muziku?

Ništa dobro ne nastaje preko noći. Del Arno je započeo 1987. godine, a ja reggae promovišem već godinama tako da je definitivno kao muzički pravac upisan u istoriju domaće muzike. Ima publike, sporo ali sigurno... Krug se širi.

Sarađivao si sa mnogim svetski poznatim muzičarima. Ko je na tebe ostavio najveći utisak i od koga smatraš da si najviše naučio?

Učestvovanje, tj. osmišljavanje cele duvačke sekcije na Lee Scratch Perry albumu (Back on the controls) je definitivno ostvarenje jednog od mojih životnih ciljeva. Ponosan sam što sam sarađivao i sa Max Romeo, Earl Zero, Fred Locks kao i sa reggae umetnicima moje generacije kao sto su Jah Mason i Lutan Fyah. Što se rocka tiče... naravno Max Cavalera. Zahvaljujući njemu osetio sam benefite uspeha u muzici na globalnom nivou.

Često gostuješ na nastupima KKN-a. Kakva je to veza između tebe i Olivera i da li u budućnosti publika može očekivati saradnju u smislu izdavanja nekog zajedničkog albuma ili makar singla?

To je pre svega pravo i dugotrajno drugarstvo, KKN je ujedno i moj najomiljeniji domaći rock bend. Do sada smo uživo izvodili jam session najpoznatijih Eyesburn i KKN reggae pesama, a imamo i jednu novu zajedničku pesmu. Ako ne bude celog albuma biće par zajedničkih singlova vrlo verovatno.

Da li misliš da tvoja muzika utiče na generacije koje dolaze? Postoje li danas neki mladi bendovi koji obećavaju, na koje bi skrenuo pažnju našim čitaocima?

Pa valjda utiče... Ja to ne mogu da tvrdim, očigledno je da sam uticao na neke sad trenutno uspešnije izvođače na domaćem terenu. Neki to pominju, neki ne... Ima puno dobrih bendova, nove generacije su tehnički, tj. zanatski mnogo naprednije nego što smo mi bili. Irie FM je već godinama na sceni, konstantno pružaju dobru muziku i tekstove... Bilo na engleskom, bilo na srpskom. Fascinira me entuzijazam i profesionalizam domaćih metal bendova kao sto su Quasarborn, Alitor, Last Thrill i novi bend Wack Wacko iz Madred... Senshi.

Šta se dešava u priči oko Soulcrafta? Da li je taj projekat i dalje aktivan?

Soulcraft je bend koji je osnovan kako bi sarađivao sa raznim reggae izvođačima. Ja sam snimio dva albuma sa njima. Koliko znam oni isto pripremaju nešto novo. Albumi koje sam uradio sa Soulcraft vidim kao portfolio svog rada na autorskim reggae pesmama. Na prvom albumu su pesme koje sam pisao sa drugim ljudima dok ih je Soulcraft samo presvirao, dok smo deo drugog albuma Safe planet radili zajedno, a deo su moje kompozicije koje sam takođe, kao i na prvom, pisao sa drugim ljudima. Za novi album Sevengreen izabrao sam produkciju i koautorstvo internacionalnog reggae benda House of riddim.

Kako je publika prihvatila tvoj novi bend Remedy? Postoji li plan za album, neki koncert možda?

Mislim da je Remedy potreban domaćoj sceni, jer nastavlja tamo gde je Eyesburn stao. Do sada smo imali oko petnaestak nastupa, od kojih bih izdvojio prvi, kao predgrupa Maxu i Iggoru Cavaleri, a onda je i usledila mini turneja sa domaćim metal šampionima Quasarborn. Trenutno radimo na albumu, koji će verovatno izaći u prvoj polovini 2018. U međuvremenu će biti par singlova. Prvi singl je vec dostupan. BIGMAN.

Čuli smo da se priprema teren za koncert Twinkle Brothers-a na Tašu, na kom bi učestvovao i Del Arno kao i tvoja malenkost. Šta možes da nam kažes o tome?

Ništa od toga... Sponzori otkazali...

Da li postoji neki projekat ili nešto što bi čitaoci Džabaletana mogli ekskluzivno da saznaju?

27. avgusta izlazi Hornsman Coyote novi album – Sevengreen, a prvenac Remedy, kao što rekoh, verovatno februar/mart 2018.

Kako na tebe kao čoveka, a onda i kao umetnika utiču društvene okolnosti, svakodnevna atmosfera u našem društvu?

Trudim se da samo posmatram i da me ništa ne dotiče. Pratim pomno, ali sam blokirao bilo kakva osećanja prema okolnostima. Generalno u celom svetu se dešavaju iste stvari. Razlika je samo u tome kako koji mentalitet prihvata globalni svetski poredak. Srpski odgovor je ova ekipa na vlasti i u skupštini. Ništa posebno....

Kako Nemanja vidi sebe kroz dvadeset godina?

Daleko od svega.

Za kraj, imam neka leksikonska pitanja koja postavljamo svim sagovornicima. Sta čitaš ovih dana i koja je tvoja omiljena knjiga?

Sveto pismo. Davidovi psalmi... Iznova i iznova , ponovo i ponovo.....

Iz sveta filma, imaš li svog favorita? Režiser?

Džim Džarmuš, Robert De Niro, Denzel Vašington....

Mogu li ljubav, umetnost i lepota promeniti svet?

Ljubav, umetnost, lepota su na svetloj strani... Mržnja, rat i tehnologija ubijanja na tamnoj strani sveta. Međusobno se ne ugrožavaju. Postoje i postojaće do kraja.... Tako je bilo, tako će i biti.

 

ATak

You may also like...

1 Response

  1. Dušan says:

    Radujem se novim izadnjima, naprijed Nemanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *