Dunkirk – i, i, i, i … NIŠTA!

Reklama u današnjem svetu radi sjajan posao za prodaju više ili manje kvalitetnog proizvoda. Međutim, ista ta reklama vredi do trenutka dok čovek ne pogleda, ne dodirne, ne oseti proizvod koji kupuje. U ovom konkretnom slučaju, kupljen je film i to vrsnog režisera Nolana. Dobra tema, dobri glumci i plašim se da je to jedino što bih izdvojio kao kvalitete ovog ostvarenja. Nisam filmski kritičar, ali imam stav. A svoj stav slobodno iskazujem i branim verom da govorim istinu. Svako neka sudi za sebe, po nekom svom nahođenju i ukusuu, ali Dunkirk nam nije doneo ništa za prepričati. 

Istorijski zaboravljen događaj, Nolan nam je predstavio kao prelomni trenutak rata, kao povlačenje dobrog u sigurnu luku, kako bi se snaga povratila, naspram nadolazećeg, ali nadasve ranjivog zla koje nije svesno svog uništenja. Tema evakuacije savezničkih trupa sa obala malog grada Dunkirka na severu Francuske je zanimljiva za obradu i filmsku adaptaciju, ali čini mi se da ovaj film nije uspeo u najvećoj meri da prenese poruku. Očigledno da je Nolan pokušao kroz film da provuče i temu besmisla rata, ali u poređenju sa filmovima koji se bave sličnom tematikom, Apocalypse Now i Full Metal Jacket, ovaj film nije uspeo da ostavi tako jak utisak.

Povlačenje i uspešna akcija spasavanja 350.000 vojnika od ukupnog broja koji je išao iznad 400.000, označila je novu nadu za Evropu u tom trenutku beznađa. Pogotovo ako se zna, kao što je i pomenuto u ovom filmu, da bi britanski državni vrh smatrao uspehom uspešno evakuisanje 30.000 ljudi. Ali vratimo se oceni samog filma. Strahovito jaka tenzija kroz ceo tok, od prvog do poslednjeg kadra. Ali ta tenzija je bila isuviše linearna, pomalo dosadna i iscrpljujuća. Možda se baš kroz primer ovog filma može uvideti koliki je zapravo značaj onog trenutka, filmskog vrhunca, u zadatoj temi i koliko je ogroman hendikep za kompletni ugođaj i istinski doživljaj gledaoca kada tog vrhunca nema. Međutim, kao i u prethodnim filmskim ostvarenjima, Nolan je ostao dosledan svojoj igri sa vremenom i prostorom.

Odličan početak, a nakon toga samo red napetosti, red čekanja, red napetosti, red čekanja da se desi prelomni momenat ili makar scena vredna pomena. I, i, i, i NIŠTA! Prošlo je dva dana od kada sam pogledao film i dozvolio sam sebi da malo sačekam i dozvolim utiscima da se slegnu. Ali utisaka nema, barem ne onih pozitivnih. Kao da nisam ni bio u bioskopu i kao da mi je neko u prolazu ispričao neku priču zanimljive tematike, ali mlohavog epiloga, čija me poenta nije naterala da zastanem, a kamoli da razmislim. Za one koji vole filmove ovo nije poziv na bojkot Dunkirka. Naprotiv, onom ko ima želju da sam donese sud o ovom Nolanovom ostvarenju savetujem da poseti neki od bioskopa u gradu u kojem živi. Međutim, zbog, kako mi se čini, evidentnog nedostatka kvaliteta, ovaj film neće biti na listi Džabaletanovih preporuka za film meseca.

 

ATak

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *