Drugo veče Beer Festa razgovarali smo sa frontmenom grupe Direktori

Prvi bendovi koji su nastupili druge večeri Beer Festa su The Bangcocks, Sindrom i Mortal Kombat. Kako je pristizao sve veći broj ljudi, atmosfera se zagrevala za nastup grupe Riblja Čorba

Preko sto hiljada ljudi sa nestrpljenjem je očekivalo nastup jednog od najvećih bendova jugoslovenske rokenrol scene. Jak rokenrol zvuk koji je krasio njihove starije albume obeležio je sinoćni koncert na Beer festu. Pesme Ja ratujem sam, Rokenrol za kućni savet, Ja ću da pevam publika je dočekala sa ovacijama i skakala u ritmu muzike. Naravno da nas je Bora počastio i sjajnim baladama koje je publika pevala u glas sa bendom. Stvari poput Rekla je, Celu noć te sanjam, Poslednja pesma o tebi… neizostavna je bila, kako je i sam Bora rekao, najbolja pesma koju je Riblja Čorba snimila, Pogledaj dom svoj anđele. Koncert se završio horskim pevanjem publike, bez muzike, kultnom pesmom Lutka sa naslovne strane.

Izgleda da je pank sastav Direktori veoma nedostajao publici. Sinoć je bio njihov  prvi nastup na Beer festu i to pred mnogobrojnom publikom. Sastav koji predstavlja jednu od glavnih karika pobune devedesetih, vratio se jači nego ikad, sa istom energijom i starim hitovima. Ređale su se pesme poput Ide voz, Mi volimo pivo, Bando crvena, Čistićete ulice, Doktor za rokenrol

Nakon sjajnog nastupa, razgovarali smo sa jedinstvenim Nebojšom Drakulom, doktorom za r’n’r i neprevaziđenim frontmenom pank grupe Direktori. Legendarni Drakula osvrnuo se sa novinarima Džabaletana na prošle i nadolazeće godine, na društvenu situaciju, još jednom pokazavši crveno-belu navijačku pasiju.


Ono je bilo sranje, a ovo su brabonjci

Prvi nastup Direktora na Beer festu. Opšti utisak?

Tačno je, ovo je naš prvi nastup na Beer festu. Imali smo mi ponudu 2006. ili pre toga, jebem mu mater, ali mi smo krivi što, zbog nekih naših razloga, nismo imali koncert ovde. Na kraju smo svirali na festu i ja sam sasvim zadovoljan.

Svirka je bila zaista sjajna. Izgleda da su vas se ljudi uželeli?

Mi smo prestali da sviramo 2007. i ja sam ukapirao da gomila ljudi traži, koji su mnogo mlađi od nas. Iz fazona su „koji vam je, šta vam je i ajde nešto radite”. Eto, nekako smo se skockali i došli do toga da sviramo od oktobra prošle godine.

Posle koliko?

Poslednji nastup je bio 2007. na Sajmu. Marakana, pa Sajam.

A Dom omladine, pank festival?

To je bilo 2016. u oktobru.

Planovi za novi album, neke nove pesme?

A otkud znam, to svi pitaju. Daj da sviramo ono što imamo još neko vreme, daj da opstanemo, pa ako se desi – desi se, jebi ga. To nikad ne znaš. Možda se i desi. Radili smo mi nešto u međuvremenu, ali ne Direktori, već Srđan (Marić) i ja. Ali o tom potom.

Da li ovo današnje sranje koje nam se svima dešava može da vas inspiriše za neki novi album? Bili ste aktivni devedesetih kada je bilo…

Ne može gore sranje da bude. Znači ono je bilo sranje, a ovo su brabonjci.

Tih devedesetih ste predstavljali neki autentični bunt, tada niko nije baš tako direktno podigao glas protiv režima. Da li danas možda ima još više potrebe za tim?

Ama isto je potpuno, kakva je razlika? Samo što su brabonjci, nisu govna.

Za sam kraj. Zvezda je izgubila, komentar?

Neću da pričam o tome!   


 

Posle razgovara sa Drakulom vratili smo se na glavnu binu gde su nastupili Samostalni referenti i sa svojim ska ritmom nastavili tamo gde su Direktori stali ove večeri. Pozitivna energija i neprestano đuskanje obeležili su nastup ovog benda. Pesme Za moj Beograd i Za neke nove ljude publika je otpevala u jedan glas za još jednu odličnu svirku u nizu ovog definitvno rastućeg benda.

Stereo Mc's izašli su na scenu, sa očiglednom željom da naprave još jednu ludu žurku u našem gradu. Šteta je što se sinergija između grupe i posetioca počela stvarati tek nakon sat vremena od početka nastupa. Hitovi iz devedesetih godina prošlog veka Connected, Elevate my mind, Step it up, kao i Ground level odzvanjali su sa Inovation stage-a, ali kao da je publika već bila istrošena nakon višesatnih i neprikidnih svirki. Stereo Mc's je dao sve od sebe, to je bilo zaista evidentno, pokušavajući da razbudi mamurne ljude, međutim tek krajem koncerta publika je davala znake života.

 

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *