The Velvet Underground – Mit i legenda

U Americi šezdesetih godina hipi pokret doživljava svoju ekspanziju. Sa jedne strane pesme o slobodi, ljubavi i beskonačnom lutanju pod dejstvom pretežno halucinogenih droga (LSD), a sa druge strane The Velvet Underground. Četvoročlana grupa započinje svoj put sredinom šezdesetih godina. Put koji su zajedno prešli počinje ne baš tako dobrim startom, jer kao grupa na početku karijere nisu bili naročito zapaženi i uspešni. Međutim, već početkom osamdesetih godina grupa The Velvet Underground dobiće zasluženo priznanje kao jedna od najboljih i najuticajnijih rokenrol grupa ikada.

Da se vratimo na sam početak u rane šezdesete godine. Lu Rid, verovatno najpoznatiji član ove grupe, je bio veliki ljubitelj rokenrola, avangardnog džeza i poezije. Dok je radio u Pickwick Records-u u Njujorku upoznao je Džona Kejla. Kako su obojica bili ljubitelji rokenrola, došli su na ideju da zajedno naprave bend koji će biti neka vrsta eksperimentalne fuzije avangarde i roka. Baš takva vrsta muzike obeležiće rane radove The Velvet Underground-a. Oformiće grupu, u stvari kvartet, 1965. godine,  koju će pored Rida i Kejla činiti Sterling Morison i Marlin Taker. Na samom početku osim po zvuku, razlikovali su se po temama koje obrađuju u svojim pesmama. Rid sa svojim talentom i sklonošću ka poeziji na vrlo poetičan način izražava doživljaj mračne realnosti i privitivizma u Njujorku 60tih godina. Sklonost ka vrlo ogoljenoj predstavi tabu tema, poput sexa, sadomazohzma, i poetična, na neki način kul predstava o korišćenju droga(pogotovo heroina), predstavljaće na samom početku rada ovog benda nepremostivu prepreku između njih i komercijalnog uspeha i prihvatanja. Međutim, u određenem krugovima su bili zapaženi, a baš u tim krugovima ih je 1965. godine sreo i Endi Vorhol.

Potpuno druga faza njihove karijere kreće sa Vorholom. Vrlo brzo je on postao menadžer grupe, a već krajem 1966. godine producirao je njihov debi album. Da bi povećao popularnost grupe Vorhol dovodi Nico, predivnu i prelepu mračnu boginju iz Nemačke, koja svojim dolaskom skreće pažnju javnosti na rokenrol-avangardni bend. Njihov prvi album se i zove The Velvet Underground and Nico.  Pesme poput Heroin, Venus in Furs, Femme Fatale pokazuju neverovatnu poetičnost i melodičnost Lu Rida, i skroz su sex and drugs fazonu. Endi Vorhol je dizajnirao kaver za album, pa je u javnosti  poznat i kao “banana album”. (slika kavera)

Niko sa svojim dubokim glasom i svojom neverovatnom pojavom kao magijom diže bend ka uspehu. Međutim njena želja da nastavi samostalnu karijeru, a i drugačiji pogled na muziku i celu scenu dovode do nepremostivih razlika, i ona napušta bend. Poseban problem za bend predstavlja odlazak Kejla, koji je sa Ridom bio pokretačka, umetnička strana benda. Međutim bend nastavlja sa radom i do konačnog raspada izdaju još dva albuma: Loaded i Squeeze. Loaded je klasičan rokenrol album, koji je doživeo komercijalan uspeh, a Squeez je albim koji je manje više zaboravljen i koji uopšte ne liči na rad The Velvet Underground-a.

 

Klasičan njujorški bend, jedinstveni u svakom pogledu, andergraund-avangardni The Velvet Underground je ostavio neizbrisiv trag na rokenrol sceni. Imali su šta da kažu za sve devijacije u društvu, pevali su o narkomaniji, nasilju, odbačenosti od društva, o mraku, o ružnoći koju su u svojim pesmama pretvarali u nešto lepo. Malo muzičara i pesnika ima tu dozu hrabrosti da se pred javnosti potpuno ogoli i pokaže svoje najdublje i najskrivenije delove ličnosti. The Velvet Underground je bio upravo takav bend, pa je samim tim zaslužno  jedan od najboljih i najuticajnijih bendova ikada.

 

Jo

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *