Enemy – Haos je red koji treba odgonetnuti

Jedan od cenjenijih reditelja današnjice – kanađanin Denis Vilnev, osim vrlo uspešnih ostvarenja poput Arrival (2016) i Prisoners (2013), iza sebe ima još jednako dobrih, ali ne toliko mejnstrim filmova, poput Incendies (2010) i Enemy (2013). Moram priznati, jedan od mojih omiljenih filmova iz ovog veka jeste Enemy

Havier Gujon napisao je scenario prema romanu Udvojeni čovek iz 2002.godine, proslavljenog portugalskog nobelovca Žozea Saramagoa. Portugalca su nakon objavljivanja ove knjige prozvali pravim naslednikom Dostojevskog kao tvorca romana Dvojnik. Zanimljivo je da je film The Double, snimljen po uzoru na pomenuti roman velikog ruskog pisca, izašao iste godine kad i Enemy.

Film počinje Saramagovim epigramom: „Haos je red koji treba odgonetnuti“, gde gledalac već može da nasluti da će radnja filma biti mistična i zbunjujuća.

Adam Bel (Džejk Gilenhal) je profesor istorije na fakultetu u Torontu, ima devojku i može se reći da vodi vrlo jednostavan, jednoličan život i da mu nije previše prijatno u svojoj koži. Jednog dana, kolega na poslu mu preporuči da pogleda film, u kom će Adam kasnije otkriti da jedan od glumaca izgleda identično kao on. Adam odlučuje da krene u potragu za svojim dvojnikom i vrlo brzo postaje opsednut njegovim postojanjem. Ko je on, da li je to njegov davno izgubljeni brat blizanac? Ko je original, a ko kopija?

Denis Vilnev, svojim savršenim osećajem za atmosferu i fotografiju i nekonvencijalnim pričanjem priče, tera nas da se osećamo isto kao i Adam - neprijatno, napeto i zbunjeno. Reditelj je u jednom intervjuu  izjavio da je film dokumentarac o njegovoj podsvesti.

Maestralni Džejk Gilenhal sjajno se snašao u dvostrukoj ulozi, baš kao i kasnije u filmu Nocturnal animals, iako je prvenstveno uloga bila ponuđena Kristijanu Bejlu, koji nije mogao da je prihvati zbog termina snimanja.

Film je prepun simbola, od kojih je pauk svakako najbitniji, a glumci su morali da potpišu ugovor, u kom se obavezuju da nikome neće otkriti značenje istog. Ono što je takođe interesantno jeste da se deo radnje filma odvija u Otavi, gradu u kom se na ulici nalazi jedna od najvećih skulptura na svetu - pauk, pod nazivom Mama. Adamova mama, koju u filmu glumi Izabela Rosalini, takođe predstavlja vrlo bitan činilac filma, iako se pojavljuje samo u jednoj sceni. Dve, uključujući vrlo bitan telefonski poziv na samom početku. Ovaj film je potrebno gledati sa maksimalnom koncentracijom, potrebno je imati strpljenja, jer film u pojedinim trenucima može da deluje jako sporo. Osećaju misterije i nelagodosti, dodatno je doprinela vrlo jednostavna, ali dovoljno sugestivna muzika u filmu, koju su radili Daniel Bensi i Saunder Jurriaans (Martha Marcy May Marlene, Simon Killer).

Džejkove partnerke na ekranu – Melani Loren (prelepa Šošana iz Inglorious basterds) i ništa manje lepa Sara Gadon, bile su odličan izbor za film, posebno Sara, koja je savršeno prenela emocije, a kasnije i dobila nagradu za najbolju žensku sporednu ulogu na Kanadskom filmskom festivalu. Osim ove, film je dobio i nagrade za najbolju režiju i najbolji film. Indiewire je film opisao kao „veličanstveni kafkijanski mindfuck, provokativni psihološki triler, čija se zagonetka ne otkriva tako lako“.

Ono što je činjenica jeste da je film otvoren za interpretaciju, svako ima svoje viđenje, ili mu uopšte nije jasan, a jedine osobe koje bi mogle da nam otkriju rešenje zagonetke koja je ovaj film, potpisale su ugovor da to neće učiniti.

Ovo je verovatno jedan od onih filmova koji će vam se ili mnogo svideti, ili ni malo, jedan od onih filmova koji zahteva da ga pogledate više puta, ili ako ste lenji, objašnjenja tražite na guglu. Film je stvoren za diskusiju, posebno nakon poslednje scene, posle koje sigurno niko nije ostao ravnodušan i koja je proglašena jednom od najbizarnijih i najstrašnijih momenata u istoriji kinematografije.

 

Sele_Na

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *