Man in Black – Džoni Keš

“Stoj Džoni stoj, stoj ne budi lud…”

Džoni Keš, legenda u crnom, sa gitarom u ruci kao da nije poslušao ovu poruku, naprotiv. Njegov povučeni početak u muzici kao da nije obećavao tako furiozan životni put. Kada je prvi put posetio studio radi audicije koja je pružala mogućnost da se snimi ploča, pevao je uglavnom neutralne gospel pesme. Povučen, tih i stidljiv pevajući neke religijske neupečatljive songove i nije ostavio baš neki utisak. Nakon toga mu je vlasnik studija poručio - “Idi kući i greši, a onda dođi sa pesmom koju mogu prodati.” Naš Džoni je to bukvalno shvatio, nizali su se hitovi, a nizali su se i skandali.

Džoni Keš nam je ostavio u nasleđe muziku koja budi duh na igru, tugu ili kontemplaciju, sve u zavisnosti od numere koju slušamo. U fuziji kantrija, roka, bluza i gospela, stari drug Džoni je plivao poput bele ajkule. Sve što je svirao bilo je u samom vrhu navedene žanrovske muzike. Imao je znanje starih majstora, osećaj kada treba nagaziti, a kada popustiti pedalu. Svirao je srcem, vrlo jednostavno i osećajno, i ta njegova iskrenost u muzici i nastupima je odmah kupila publiku. Svirke je započinjao jednostavnim predstavljanjem “Ja sam Džoni Keš”. Kao da je samo to bilo dovoljno i upečatljivo, samo prosto reći svoje ime. Kada neko svira tako dobro kao on, to i jeste bilo dovoljno.

Poštovao je indijansku kulturu i pevao o njima. Pevao je o svim ljudima sa margine i uvek bio na njihovoj strani. Imao je osećaj za slabijeg i za potlačenog. U muzici koju je svirao često su se čule reči koje su pozivale na pravdu ukazujući na nepravdu. Bio je heroj odbačenih. Kultni su bili njegovo nastupi po zatvorima širom Amerike, čak je jednom nastupio i u zatvoru u Švedskoj. I ta publika je prepoznala njegovu iskrenost. A čoveka u zatvoru ne možete lako prevariti.

Njegov dubok i muževan glas se savršeno uklopio sa gitarom i omogućio mu da majstorski izvodi kako balade tako i brže pesme. Voleli ili ne voleli Keša, ono što se mora uočiti je da se u njegovoj muzici osaćao uvek sklad, harmonija melodije i ritma kompatibilno ukomponovana sa rečima, slala je poruku da izvođač takve muzike suvereno vlada svojim zanatom.

Da se vratimo na pomenutu tamnu stranu čoveka u crnom. I da vidimo da li je baš tako crna. Pored silnih skandala sa drogom, izazivanje požara i zaglavljivanjima u zatvor zbog sitnih prekršaja, Keš je uhapšen i zbog upada na privatni posed kako bi ubrao cveće za svoju devojku. Ovaj detalj pokazuje kako je u jednom buntovniku živelo srce pravog romantika. Da, grešio je Džoni i više nego što je želeo ali to je sve bila više posledica njegovog načina života, a taj život je bio posledica njegove umetnosti. Čovek u crnom je ima veliko srce i to je ono najvažnije.

A što se tiče žena, žene su ga obožavale. Muževan glas i stas i odmetnički imidž sa gitarom u rukama. Šta ćete više? A što se tiče njega, žena njegovog života kojoj je do kraja bio veran i sa kojom se oženio bila je pevačica Džun Karter. Sa njom je kasnije i nastupao. Čuveno je njegovo ljubavno pismo za Džun koje je proglašeno jednim od najlepših ljubavnih pisama ikada napisanih.

“Srećan rođendan, princezo.

 Starimo i navikavamo se jedno na drugo. Isto razmišljamo. Čitamo jedno drugom misli. Znamo šta ono drugo želi, a da ništa ne pitamo. Ponekad jedno drugom idemo na živce. Ponekad jedno drugo uzimamo zdravo za gotovo. Ali ponekad, kao danas, razmišljam o svemu i postaje mi jasno koliko sam srećan što sam život proveo s najboljom ženom koju sam upoznao. I dalje me fasciniraš i inspirišeš. Utičeš na mene da budem bolji. Ti se predmet mojih želja i glavni razlog mog postojanja. Mnogo te volim.

 Srećan rođendan, princezo.

 Džon”

Šta na kraju možemo zaključiti, osim toga da je stari vuk Džoni Keš imao stila. Kako u muzici, tako i u životu. Vrhunski muzičar, neprevaziđeni šmeker hodao je ivicom i pozivao sve nas da se odvažimo na put kojim se ređe ide.

 Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *