Ejmi Vajnhaus – Džez diva iz severnog Londona

Ejmi je u svet muzike ušla sa 16 godina. Svoj prvi album potpisala je kao džez pevačica, a njena muzika je kasnije prerasla u električnu mešavinu džeza, popa, soula i R&B-a. Osvojila je pet Grammy nagrada sa albumom Back to Black i dobila priznanja za pesme Rehab i Love is a Losing Game.

Umetnik kao umetnik – dečija duša sa prepunim plućima talenta. Toliko toga je dala, a koliko je tek mogla ostaće večna tajna. Svoju emociju je tako otvoreno pokazivala, celom svetu. Bila je u ljubavnoj vezi sa muzikom i preličnim tekstovima u kojima se pronalaze svi oni koji umeju da pate. Oni koji imaju dovoljnu dubinu u svom telu, duši i umu da shvate i podnesu patnju kao iskustveno ogoljenje. Kako je vrlo mlada i potpuno, za nju, neočekivano ušla u mašinu muzičke industrije, čini se kako se nije baš najbolje snašla u naglo pristigloj slavi. Verovatno je maštala o tome da bude muzičarka svetske razine, ali kao da to nije očekivala. U dokumentarnom filmu Amy (2015) još kao klinka rekla je da bi verovatno poludela i potpuno otkačila kada bi bila slavna. Osećala je to. Ali industrija je za nju imala drugačije planove. Svet je bio željan takvog talenta, takvih tekstova i tog glasa, a Ejmi osim svoje iskrenosti koja ju je iscrpljivala, nije više imala šta dati. Prerano je napustila ovo đubre od sadašnjosti. Ostavila nas je bez svojih utešnih tekstova i melanholičnih džez melodija koje ti čine ovaj svet ako ne razumljivijim, onda makar prihvatljivijim.

Sve što je Ejmi želela bila je ljubav, a potraga za istinskom vezom dovela ju je do rane smrti od prekomerne doze u 27. godini života. Bila je zaljubljive prirode i to je predstavljalo njenu ranjivost koja je svima nama darovala, a njoj uzela ono najvrednije - goli život. Videli smo njene fotografije u fazi raspadanja, sa flašom vodke u ruci i tragovima kokaina na nosu, ali na tim fotografijama je zapravo mlada žena kojoj je očajnički bilo potrebno da se oseća sigurnom i prihvaćenom. Njena zavisnost nije bila droga ili alkohol. Bila je zavisna od ljubavi i pažnje. Činilo se da bi se odrekla i slave i priznanja zarad osećaja voljenosti. Umesto toga, njen život se završio konzumirajući pogrešnu vrstu ljubavi.

Amy Winehouse - Shepards Bush Empire - Photo By Chris Christoforou - 28.05.2007

Od devete godine bila je dete razvedenih roditelja, a već sa 13 je bila na antidepresivima koje je uzimala na svoju ruku. Njena pasija za duvanjem trave bila je opštepoznata, ali ni drugi narkotici joj nisu promicali. Alkohol i droga nikada nisu napuštali njen život. Mnogi tvrde da ju je tadašnji dečko Blejk odvukao u zečiju rupu iz koje više nije mogla da se izvuče. Njihova veza je bila neposredna i Ejmi se potpuno predala odnosu koji je bio prilično neuravnotežen. Nisu mogli ni sa ni bez jednog drugog. Mirili su se i raskidali hiljadu puta. Ejmi je svaki prekid odnosa teško podnosila. Pila je stalno. Borila se sa depresijom i bulimijom. Zajedno su odlučili da se očiste od heroina i kreka, međutim zajedno su i pobegli sa klinike, iznajmili sobu u kojoj su prebegli nazad u emotivno-vizuelni krug narkomanskog pakla. Samodestrukcija postala je konstanta u njenom životu. Previše droge, previše besa. Ejmi je konačno napustila Blejka 2009. godine, ali nikada nije uspela da se oporovi. Njena zavisnost od droge i alkohola kao i poremećaj u ishrani su već uzeli maha. Poslednji pokušaj čišćenja bio je beg na ostrvo Sv. Lucia. Izolaciju i slobodu od krvožednih medija narušio je još jedan tragičan i pogrešan lik u Ejminom životu - njen otac. Ogroman uspeh njegove ćerke, iznedrio je iz Miča ono najgore što ljudski karakter poseduje. Bahatost, bezobzirnost, nedostatak empatije i žeđ za novcem pomutile su um čoveku koji je u svom tom slepilu uradio ono što se nažalost vrlo često dešava. Slavu svog deteta hteo je zloupotrebiti za sopstvenu promociju.

Njeno neiskustvo i iskresnost sa medijima, koji umesto osobe vide gledanost i tiraž, skupa je dovelo do toga da nije imala dovoljnu svest kako estrada i svetla najvećih pozornica ponekad ili pak vrlo često, mogu zaslepeti onoga koji bi trebalo da vlada situacijom. Ejmi definitivno nije vladala situacijom, već je od nje napravljen medijski proizvod koji nažalost u surovim okolnostima nije mogao potrajati. Britki jezik, oštroumnost i neiscrpan talenat nisu joj bili dovoljni da preživi beskrupuloznu stvarnost. Ejmi je još jedan biser ženskog roda, na tragu Janis Joplin ili sa ovih prostora princeze rokenrola Margite Stefanović, čiji se sjaj suviše lako i prerano ugasio.

18. juna 2011. godine započela je svoju evropsku turneju, a prva stanica bila je Beograd. Lokalni mediji njen nastup su ocenili skandaloznim i katastrofalnim. Koncert na Kalemegdanu ostaće upamćen kao dan izrazite tuge i nepogrešivog predosećaja da će ubrzo biti kraj. Nakon toga otkazala evropsku turneju kako bi se dovela u red. Nadao sam se da će možda uspeti da pobedi sebe, ali ta bitka se jako teško dobija jedan na jedan bez pomoći najvoljenijih. Bez najbližih. A ona to nije osećala. Stvarala je, kako je rekla, da bi imala šta da sluša. Bila je miljama daleko od svih u svakom smislu, a na kraju i od same sebe. Urezano je još jedno ime kraj broja 27, a ljudska civilizacija pamtiće šarmantu Ejmi kao muzički cvet iz prašume smeća u kojoj plovimo.

ATaK

 

 

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *