Veče i bol

Prolazi stalno, ne može se zaustaviti…
Život teče, odlazi, prividno i sporo u senkama sećanja
koja nam ostaju u svoj našoj tugi za propuštenim šansama,
dok se divimo ljudima kakvi smo mogli postati…

Nije nam bilo suđeno da trunemo u ovoj koži, gradu…
U svetu punom iskvarenih vrednosti koje traju koliko i ovaj večernji dah u kom pišem sve ovo..
Ostavi trag, budi voljen i od onih koji te mrze, koji ne vide tebe i tvoju srž.

I sutra će doći, sve lepo će se zaboraviti, bol ostaje…
Bol je tu, najverniji prijatelj koji me nikada ne napušta i uvek je uz mene.
I ove večeri pobedila me je svojom snagom i crnilom.
Slab sam, isuviše slab da bih joj zatvorio prilaz srcu mom.
I ovo veče prošlo je, jutro već je tu.
Oči sklopiću da bol nestane…

ATak

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *