Legendarni Marvin Pontiak

The Legendary Marvin Pontiac: Greatest Hits je album koji je izašao 1999. kao posthumno izdanje jednog od najgenijalnijih muzičara 20. veka.

Legendarni Marvin Pontiak je sin oca iz Malija i majke Jevrejke iz Njujorka. Kao i njegova majka, poslednje godine života je proveo u instituciji za duševno obolele. Poginuo je 1977. kada ga je udario autobus.

Legendarni je zato što je svirao muziku koja je bila ispred njegovog vremena, i postala je poznata tek nakon njegove smrti. Osim pesme I’m a doggy koja je 1952. postala hit, iako kontroverzna za to vreme. Pesma otvara ovaj album stihovima:

I’ve got a bone for you,

cos I’m a doggy,

and I’m naked almost all the time

Kroz ovu pesmu on peva zavodljivim glasom i reži kao pas, praćen bluz melodijom sa neizostavnom usnom harmonikom.

Kažu i da je Pancakes imala veliki uspeh u Nigeriji, ali Marvin to nikada nije saznao. U ovoj pesmi on govori o devojci koja je savršena, ali mu nije napravila palačinke tog nedeljnog jutra.

She’s so very special,

she moves with a certain grace,

she likes ugly children

they come up lick her face,

But she didn’t make me pancakes

Legendarni je i zato što su ga 1970. oteli vanzemaljci, nakon čega je posvetio svoj život pokušajima da ih ponovo kontaktira, i potpuno prestao da se bavi muzikom. Zvuči nerealno, zato što i jeste nerealno. Marvin nikada nije ni postojao, osim u mašti Džona Lurija.

Lurija verovatno znate iz filmova Džima Džarmuša (Down by law, Stranger than paradise, Permanent vacation) ili kao saksofonistu benda Launge Lizards, koji su svirali neki avangardni džez. Svakako nikada nije pevao, i to je ono što ga je najviše kočilo kod snimanja ovog albuma. Stvorivši Marvina uspeo je da se oslobodi, prepusti i eksperimentiše svojim dubokim glasom. Zapravo ceo album je veliki ekperiment ritmova i žanrova, tako da ponekad zvuči kao vrhunski jam session. U mnogim pesmama ima i raznih glasova u pozadini i čudnih efekata, kao u pesmi Power gde se on bori sa strahom od duha koji mu ne dozvoljava da spava noću.

Noise in the kitchen,

don’t you know ghosts aren’t supposed to cook?

Please come closer,

Closer cos I’m not afraid of you

Cela ekipa koja je učestvovala na snimanju albuma su neverovatni muzičari, sposobni da naprave haos koji istovremeno zvuči savršeno skladno. To su brojni slojevi prelepih tonova različitih melodijskih istrumenata, kao i ritmova perkusija. Pored toga što oslikavaju ambijent svake priče, oni pesmama daju i život koji bi se mogao razumeti i bez razumevanja tekstova. Svakako, tekstovi igraju vrlo važnu ulogu, ne samo zato što su interesantni, već i zbog načina na koji su otpevani/ispričani. Small car je pesma u kojoj jednostavna melodija prati Lurijev glas dok on priča priču o minijaturnim farmerima, koji jednog dana odlučuju da istraže svet putujući svojim kolima napravljenim od limenki.

Svaki tekst je posebna predstava iz Lurijeve (ili još bolje – Marvinove) glave. Neki su realna predstava njegovog života poput Now I’m happy u kojoj govori o tome šta ga čini srećnim, ili u Wanna wanna gde traži odgovore na pitanja svakodnevnice, dok neke pesme prelaze u nadrealne svetove poput Bring me rocks ili Arms & Legs, za koje se ne bih usudila ni da tumačim, ni da navodim. Bez obzira na to o čemu se govori u pesmi i da li je više bluz, rok ili džez, uvek je prisutan osećaj igranja: glasom i načinom izgovora, određenim tonovima, ritmovima… Uz sve to, prisutna je i određena doza humora.

There’s a little fly,

he fell into my soup,

he sank as he swam,

I hope he doesn’t poop

Jedina “ozbiljna” pesma na albumu je No kids, koja zvuči kao da je neka balada bluz benda iz Malija. (Što je sigurno uticaj koji je na Marvina ostavila muzika koju je slušao dok je tamo živeo sa ocem.)

I have some pain

I feel it in my stomach,

but it starts in my brain

Od svih 14 pesama na albumu, ne znam koja je bolja, jer, zaista, sve su hitovi. U njima ima i jave i sna, i Sahare i Severne Amerike. Čuju se uticaji muzičara kao što su Ali Farke Touré, Fela Kuti, Tom Waits, Leonard Cohen, kao i mnogih drugih, ali ne očekujte da čujete bilo šta slično onome što već znate. Ovaj album je poseban, jedan jedini. No, šta god ja da kažem, nije dovoljno, zato pojačajte zvučnike, bilo da je noć ili dan, pada kiša ili sija sunce, pijete čaj kod kuće ili pivo na Savi, prepustite se i uživajte.

P.S. John Lurie se sada bavi slikarstvom, njegove slike možete pogledati ovde http://johnlurieart.com/

Ako vas zanima još muzičara koji su se bavili i slikarstvom pročitajte i tekst Muzičari sa četkicom u ruci.

Cela Marvinova biografija na engleskom http://www.strangeandbeautiful.com/marvin/index.html

MsM

 

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *