Repetitor – Svetski rokenrol bend iz Beograda

Kvalitet ne poznaje granice, ne priznaje nikakve barijere i uvek nađe svoj put. Važno je uvek davati celog sebe i verovati u ono što radiš, što stvaraš. Tročlani beogradski rokenrol bend Repetitor dokaz je nepostojanja granica za kvalitet, ali i istine da se iskrenom posvećenošću čovek može ostvariti i ujedno uživati u radu.

Iako su nastali još krajem 2005. godine, na objavljivanje prvog albuma Sve što vidim je prvi put čekali su do 2008, dok su u međuvremenu svirali po klubovima u Beogradu i ostatku Srbije. Zanimljivo je da su njihov potencijal veoma brzo uočili i u zemljama regiona, u Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji, a nagrada koju su osvojili na festivalu Art&Music u Puli 2007. godine otvorila im je mogućnost da svoje nesagledive mogućnosti predstave publici širom Evrope i sveta. Svirali su, verovatno, u svim evropskim zemljama, na svim većim festivalima, ali meni je najimpozantniji podatak da su imali nastup u Moskvi i da su skoro sigurno jedini srpski rokenrol bend koji je nastupio u NR Kini. Svirali su na Tomorrow festivalu u Šenženu, gradu koji je najbrže rastući grad ikada i kojeg samo reka deli od Hong Konga.

Ako se zna da, gde god da sviraju, uvek pevaju na srpskom jeziku, kulturološka, jezička i svaka druga moguća razlika nije predstavljala prepreku bendu da osvoji simpatije tako daleko od kuće. Zaista je privilegija slušati ih uživo, a činjenica da, pored energije koja nosi sve pred sobom, imamo mogućnost da razumemo reči njihovih pesama daje našoj publici priliku da iz prve ruke prisustvuje i uživa u nastupima jednog mladog benda svetskog kalibra.

Postavu Repetitora čine Boris Vlastelica, Ana-Marija Cupin i sjajna bubnjarka Milena Milutinović. Verovatno zbog razočaranosti u domaću r’n’r scenu i sopstvene rezigniranosti zbog kičastog okruženja u društvu, neko vreme nisam pažljivo pratio nastajanje novih rokenrol snaga, već sam isključivo svoju pažnju usmerio na razumevanje i poistovećivanje sa pesmama EKV-a ili stranim legendarnim pesmama Doorsa, Zeppelina, Purpla… Baš u tom periodu, kada je ovaj sjajni bend počinjao, napravio sam za sebe nesvojstven i kardinalan propust. Nisam ispratio nastajanje fenomena zvanog Repetitor. Kažem fenomena jer je za ovako malu, ali kulturno bogatu zemlju kao što je naša, neverovatna stvar da grupa koja iz nje dolazi i koja peva na maternjem jeziku, i pored očigledne jezičke barijere, tako silovito i neminovno osvoji stranu publiku. Oni su bend koji sasvim zasluženo i sa punim pravom može da se smatra legitimnim naslednikom nekadašnje alternativne rok scene u Beogradu i Jugoslaviji, iako verujem da će svoj kreativni izraz pokušati da sačuvaju van šablona i utabanih staza.

Čini mi se da je to sasvim ispravno razmišljanje, jer njihova muzika ne pravi kompromise. To je neobuzdana energija koju ili osećaš ili ne, to je muzika koja nema jasan žanr, koju ne moraš čak ni da voliš, ali možeš kristalno jasno i vrlo intenzivno da je osetiš. Slušajući njihova tri studijska albuma, Sve što vidim je prvi put, Dobrodošli na okean i Gde ćeš, ne mogu da se otmem utisku da taj organizovani haos u nekim svojim elementima podseća na Šarla, na Disciplinu, da ta siva i maglovita jesenja atmosfera nosi neki momenat Joy Divisiona, ali i da u sebi ima energiju grandž bendova poput Nirvane ili Hendriksovu divljinu i jedinstvenost.

Moram konačno priznati, da sam Repetitor prvi put slušao u decembru prošle godine u Domu omladine, na nagovor svoje devojke i prijatelja. I znate šta, to je bila jedna od najboljih svirki na kojima sam ikada bio, pogotovo kada se uzme u obzir zanemarljiv broj publike u poređenju sa nekim velikim koncertnim prostorima. Nestvarno dobra predstava za naše pojmove dobrih svirki koji su se ustalili na klupskoj sceni prethodnih deset ili više godina. Neposredni kontakt sa publikom, svakog od tri člana benda, ne vredi prepričavati. Od prvog do poslednjeg trenutka tokom trajanja svirke moglo se golim okom videti varničenje na sceni i brutalno izlivanje viška energije. Sirovost kojom su ogolili svaki šablon ovdašnjih nastupa je zaista za divljenje. Tada sam shvatio da su oni jedan od „onih“ bendova koji se u nastupu pre svega oslanjaju na sopstvenu energiju i uspostavljenu sinergiju sa publikom željnom iskrene old school rokenrol svirke. Takođe, moram spomenuti i sjajne spotove koji su, iako ih je samo nekolicina, savršeno usklađeni sa njihovom muzikom.

Prva snimljena pesma ovog benda zove se Ja i slušajući nju već se može naslutiti potencijal i originalnost. Publika izuzetno voli i u glas peva pesme Crvena, Suženi snovi, Kralj ničega, U pravom trenutku ili Biću bolji… Uostalom, poslušajte njihovih do sada objavljenih 30 pesama i sklopite neki svoj utisak. Ali iznad svega, morate imati na umu, da slušati Repetitor u sobi na zvučnicima ne omogućava uopšte merodavno rasuđivanje o njihovom kvalitetu. Imate priliku da ih u decembru ponovo slušate live u Beogradu tri dana za redom (klub Kvaka 22, Elektropionir i Fest) i Novom Sadu na Koncertu godine na kojem će se pojaviti uz ostale iz plejade sjajnih bendova sa ovih prostora. Iskren savet za sve koji su zainteresovani je da mnogo ne razmišljaju. Niste svesni predstojećeg iskustva i oduševljenja što imate priliku da slušate jedan od najboljih mladih evropskih bendova koji dolazi iz našeg Beograda.      

 

ATaK

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *