Oskar Vajld: Slika Dorijana Greja

Moja umetnost i on — za mene su sad jedno — uozbilji se slikar. — Ponekad  mislim, Hari, da u svetskoj istoriji postoje samo dve važne epohe. Prva je  uvođenje neke nove tehnike u umetnost, a druga je epoha za mene pojava neke nove osobe u umetnosti: ono isto što je pronalazak slikanja uljanom bojom značio za Mlečane, što je Antinoosovo lice značilo za poznije grčko vajarstvo, i što će jednoga dana lice Dorijana Greja značiti za mene. Ne radi se tu samo o tome da slikam, crtam i skiciram njegov lik. Naravno, sve sam to činio. No on je za mene mnogo više od modela, od čoveka koji sedi kao model. Ja doduše ne tvrdim da sam nezadovoljan s onim što sam po njemu stvorio, ili da je njegova lepota takva da Umetnost ne raspolaže sredstvima da je izrazi. Ničega nema što Umetnost ne bi mogla izraziti, i ja znam kako je sve ono što sam radio, otkako sam se upoznao s Dorijanom Grejom, dobro, čak najbolje što sam ikad u životu stvorio. Ali na neki čudan način — ne znam da li ćete me shvatiti? — njegova mi je ličnost otkrila neku novu vrstu umetnosti, neki sasvim nov stil. Sada vidim stvari sasvim drugačije, sasvim ih drugačije osećam, i ja mogu stvarati život na način koji mi je dosad bio nepoznat i neshvatljiv. ‘Sanjani oblik u danima našim prepunim misli’ — ko li to reče? Ne sećam se više; ali baš je to što za mene znači Dorijan Grej. Sumnjam da li uopšte možete shvatiti šta za mene znači već sam izgled tog dečaka — jer za mene je on jedva više od dečaka, mada je već prevalio dvadesetu — o, već sam njegov izgled! A da ni sam nije toga svestan, on mi razotkriva linije jedne nove škole, u kojoj je sažet sav žar romantike i sva savršenost grčkog duha. O, taj sklad između tela i duše! Mi smo to u svojoj ludosti sami rastavili, zatim izmislili neki realizam, koji je tako prost, i idealizam, koji je tako isprazan. O Hari, kada biste samo znali šta je za mene Dorijan Grej! Sećate li se onog mog krajolika, za koji mi je  nudio silne pare, a ja tu sliku nisam nikako hteo dati iz ruke? To je jedna od mojih najboljih stvari. A zašto? Zato što je dok sam je radio, Dorijan Grej sedeo pored mene. Neka neobična produhovljenost strujala je iz njega i ja sam prvi put u tom svakidašnjem predelu, što sam ga slikao, otkrio ono čudo za kojim sam uvek tragao, ali ga nikad nisam sagledao. 

Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *