Džabaletanov dnevnik sa 23. FAF-a | Treći deo

Džabaletan, kao prijatelj ovogdišnjeg FAF-a, svojim čitaocima  predstaviće filmove koji su obeležili 23. izdanje ovog filmskog festivala. Do sada smo, u našem dnevniku, pisali o ostvarenjima Hepiend, Kaniba, Fokstrot i Duhovi Ismaila, a u trećem delu dnevnika predstavljamo vam filmove Kentaur i Starateljstvo


Kentaur

Kentaur je film o čoveku koji ne pristaje na nametnuti moral. Koji se ne miri sa jadnom slikom čoveka koji je postao takav jer se odrekao duše. Ne pristajući da sam izgubi dušu u borbi za slobodom ide do kraja. Njegov način borbe sastoji se u tome što on krade konje i jaše ih slobodno u divljini. Cilj mu je da vrati konjima tj. prirodi ono što su im ljudi oteli. Kentaur veruje da je konj došao da čoveku bude prijatelj i da mu da krila, a čovek je umislio da je bog i hteo da zavlada prirodom i potčini konja. Na taj način i čovek se srozao. Kentaur se boria kako za slobodu konja, tako i za boljeg čoveka istovremeno.

Zbog takvih postupaka Kentaur snosi sankcije i to upravo od ljudi. Ljudi iz njegovog sela ne mogu da podnesu njegovo ponašanje, to što on radi provocira njihov kolektivistički moral. Za Kentaura ne predstavlja problem ni takav moral a ni religijske norme, njegova borba je viša od toga. Ako želite da vidite kako se njegova borba završila, obavezno pogledajte film.

Film je sniman na vrlo poetski način, predeli i priroda dodatno doprinose osećaju tj. potrebi za slobodom. Priroda i konji su opevani u ovom filmu na veličanstven način.

Odlična režija, vrhunska gluma i dobra priča tj. scenario se nalaze u jednom čoveku, što je još impresivnije. Teško je istovremeno režirati i glumiti noseću ulogu i u tome biti jednako uspešan. Ovaj film je uspešan na svakom polju, i zato ga posebno izdvajamo na ovogodišnjem FAF-u.


Starateljstvo

Film Starateljstvo je prikazan na ovogodišnjem FAF-U u okviru glavnog programa. Opet mračna strana čoveka prikazana je u još jednom filmu sa ovogodišnjeg festivala.

Starateljstvo je potresna priča o zlostavljanju u porodici. Porodici koja je nezaštićena od strane sistema. Porodici koja je prepuštena sama sebi, koja sama vodi borbu sa nasilnikom. Sistem ne prepoznaje onog koji zlostavlja, već vrlo često radi u njegovu korist. U ovom filmu prikazani su svi oni propusti raznih socijalnoh službi, sudija, svih onih koji se bave ovakvim slučajevima. Službe zakazuju, ljudi stradaju. Deca gube svoje detinjstvo, najlepše godine im prolaze u trpljenju nasilja, bilo psihičkog ili fizičkog, a od toga se neretko nikada ne oporave. A toj deci vratiti detinjstvo nije moguće.

Ovaj film sa sobom nosi jednu jaku emociju, borbu, strah i strepnju. Veoma ga je bilo naporno gledati, zbog  psihološke tenzije koja prati radnju od početka do kraja. Sam kraj filma je na neki način doneo olakšanje, tragedija je u ovom slučaju izbegnuta.

Vrlo je aktuelna tema kojom se reditelj ovog filma kroz priču u Starateljatvu bavi. Nasilje u porodici je vrlo česta pojava, koja je kroz decenije bila sporedna tema, nešto o čemu se ćuti. I danas kada je sve mnogo transparentnije, ova tema je donekle shvaćena olako, pa se mnogi slučajevi nasilja završe tragično. Da je delovanje nadležnih neadekvatno videli smo na mnogim primerima u našoj zemlji. Međutim, neki način pomoći žrtvama nasilja mora da postoji. Samo da ta pomoć ne dođe kada je već prekasno.

Boogie i Jo

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *