Plamen sveće

Na groblju čovek može mnogo naučiti.

Može čovek spoznati neke istine o životu, njegovoj prolaznosti i konačnom kraju. O mestu na kom se svi ponovo okupljamo. Cela misao me dovodi do zaključka da svaki rastanak, različite ambicije, planovi i ciljevi na kraju vode ka konačnom susretu i ujedinjenju u beskonačnosti prirodnih sinergija, u ništavilu.

Na groblju čovek može videti i snagu ljubavi, tačnije metaforu te snage. Iz nepoznatog razloga, prilikom svake moje posete beogradskim grobljima, bilo leto ili zima, neizostavno je prisutan vetar. Neprijatan i snažan ili mio i osvezavajuć, uvek je tu. Prisećam se i pokušavam da kroz reči dočaram taj momenat kada pokojniku palite sveću, kada plamen ne može podneti udare vetra, kada se on savija i gasi pod uticajem spoljašnjih faktora. U ljubavi je vrlo slična stvar. Dok je početnički srećno, lepo i mirno, plamen je jak i snažan, strastven i nepokolebljiv. Međutim, neminovno dođu trenuci kada ljubav izlazi na ispit, na test izdržljivosti i verodostojnosti. Mnoge sveće i njihovi plamenovi ugase se na prvom ispitu, pri prvom povetarcu. Druge dogore do pola kada plamen ne može više podneti napetost vetra i njegovu neupitnu razarajuću silu. Nekima pak vetrovi razbaruše kose i razbuktaju jednoličan plamičak do granica požara i tada, takvi srećnici spoznaju neke vrednosti i osećaje o kojima su do tada mogli čuti samo u prepričavanim knjigama, muzici ili filmu. Takve sveće svoj vosak ne štede već ga svom silinom i toplinom iskoriste u toku svog životnog veka, koliko već traje život jedne prosečne sveće. Ali to su zaista srećnici i nažalost odabrani primerci. Postoje, verovatno znate, sveće u zaštićenim plastičnim pakovanjima. Koriste se upravo na grobljima kada se želi očuvati plamen od nepogoda raznih vrsta kako bi lakše dogoreo do kraja. Upališ, zaklopiš i sveća tako fino učaurena nema nikakvih briga. Ljudi često to urade. Ograde, poklope, učaure plamen u nadi da će on goreti do kraja. I hoće, budite uvereni. Ali to nije onaj divlji, slobodan i razjaren plamen ljubavi koji prkosi vetru, oluji, koji čezne za svojim jedinstvenim telom, svojom svećom.

Nemojte skrivati plamen. Pomozite mu da bude svoj, ponosan i snažan. U mnoštvu lažnih sveća i plamenova, da bude stvaran, jedinstven i poseban.

Inspirisano rečenicom Ive Andrića:

Rastanak je za ljubav ono što je vetar za vatru: malu gasi, veliku još više raspali.

ATaK

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *