Lav Tolstoj o Dostojevskom

„Kako bih voleo d mogu da iskažem sve ono što osećam o Dostojevskom. Opisujući svoja osećanja, vi ste izrazili delom i moja. Ja nikada nisam video ovog čoveka i nikada nisam došao u neposredan dodir sa njim, a kada je, iznenada, umro, shvati sam da mi je bio, najdraži, najpotrebniji čovek. I nikda mi nije palo na pamet da se poredim sa njim, nikada. Sve što je on radio (ono pravo, dobro što je uradio) bilo je takvo da što više toga uradi, ja se osećam bolje. Umnost tuđa u meni izazva zavist, um – takođe, a delo srca – samo radost. Ja sam njega zaista smatrao svojim prijateljem i mislio sam da ćemo se svakako sresti, da do sada nije   bilo prilike, ali da je to neminovno. Kad iznenada čitam – umro je. Kao da mi se tlo izmače pod nogama. Uznemirih se, a onda shvatih da mi je bio drag, te zaplakah, i sad još plačem. Nedavno, pre njegove smrti, čitao sam Ponižene i uvređene i bi sam ganut.“

Pismo Lava Tolstoja N.N. Strahovu

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *