NIN-ova nagrada 2017.

Luzitanija

NIN-ova nagrada za 2017. godinu dodeljena je Dejanu Atanackoviću za roman Luzitanija. U pitanju je roman prvenac ovog autora, inače trenutno predavača vizuelne umetnosti i kulture u Firenci i Sjeni. Retko se dešava, kada je u pitanju NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, da takva nagrada bude dodeljena nekom piscu za njegov prvi roman (mada je bilo naravno i takvih slučajeva).

Roman poseduje fragmentarnu strukturu, i  narativ kojim se najčešce odlikuje posmodernistička literatura iako tematski nije ukorenjen u takvoj vrsti literature. Naravno, izuzimajući  interpretacije određenih Istorijskih događaja i pojava, u korist fabule. Takve interpretacije imaju za cilj da bace novu sliku na određeni povesni fenomen, a sve u korist priče i poente koju autor ima potrebu da nam eksplicira. Što se tiče samog stila, možemo videti da je u pitanju pisac koji je izvesni erudita i na momente izuzetni tvorac ubedljivih sintaksi. Sa druge strane, na momente je roman ispunjen delovima koji ne drže jednaku pažnju čitaoca. Neki delovi nisu jednako inspirativni u književnom smislu, iako je ceo roman solidno napisan.

Sama radnja romana je vrlo heterogena, iako ima par osnovnih tema. Glavna tema je fenomen ludila, da budemo precizniji odnos ludila prema gluposti, kao i odnos ludila i razuma. Takođe se sagledava i odnos takozvanih ’normalnih’ ljudi koji čine većinu u nekoj zajednici i onih takozvanih ’nenormalnih’ tj. institucionalizovanih u raznim objektima za izgubljene slučajeve. Jedan od takvih objekata je i Luzitanija. U pitanju je psihijatrijska ustanova koje je imala eskteritorijalnu nadležnost za vreme Prvog svetskog rata. Nalazila se u Beogradu i okupacione snage su joj dale poseban status. Status nezavisne teritorije. Verovatno je motiv bio da skinu sa sebe brigu o pacijetima i bolnici takve prirode. Ova istorijska činjenica poslužila kao osnovna tema ove knjige. Poenta autora je da je ludilo jedan socijalan konstrukt a ne nikakav po sebi defekt, čak naprotiv ludilo nam može omogućiti da vidimo i saznamo nešto što ostaje zauvek zatvoreno za one ’normalne’. Ludilo u sebi poseduje neiscrpno polje kreativnosti, i na strani je razuma za razliku od gluposti koja je antipod i ludilu u razumu. Glupost je za razliku od ludosti socijalno prihvatljiva, čak je i vrlo afirmativan kvalitet u društvu. Glupost je poželjna odlika za napredak na društvenoj lestvici, pogotovo kad su u pitanju političari, ambiciozni činovnici, profesionalne birokrate, laktaši svih vrsta, ratni profiteri i ostali ponosni vlasnici gluposti i primitivizma. U takvom ambijentu svaki obli autonomije i originalnosti se surovo kažnjava.

Međutim, Luzitanija pod upravom doktora Stojimirovića predstavlja svetli primer u sveopštem mraku. Stojimirović ukida razliku između pacijenata i psihijatara, u smislu da ne postoji formalno ustanovljena nejednakost. Svi su jednaki u smislu da svako obavlja svoj deo posla. Takođe, doktor Stojimirović ukida nasilne i okrutne metode u lečenju pacijenata, inače tada vrlo zastupljenje (elektrošokovi, polivanje ladnom vodom, zatvaranja...). Uvodi nove metode, lečenja putem teatra u kome učestvuju svi u ustanovi, i doktori i pacijenti.

Kroz roman pratimo priče pojedinih ljudi koji imaju što direktne a što indirektne veze sa Luzitanijom. Kroz njihovu sudbinu ispračene su i određene istorijske teme i situacije koje i dan danas obeležavaju povesno nasleđe u našoj kulturi. Naravno, nećemo vam sve prepričati. Dali smo vam samo osnovnu ideju romana, mada kao što smo rekli ranije knjiga je puna i drugih tema koje su vrlo zanimljive.

Takva raznovrsna tematika čini da ovaj roman čitate tako da ne znate šta vas očekuje na sledećoj strani. Autorova mašta je fantazmagorična i izuzetno bogata. To jeste sa jedna strane prednost ali je i mana. Ne toliko sama mašta, imaginacija nikad ne može biti nedostatak, ali ako je previše isfragmentirana i nekontrolisana u simbolici onda joj nedostaje ne samo jasan smisao već na momente i težina koju ozbiljna književnost po sebi nosi. U svakom slučaju, ovaj roman jeste jedno osveženje za domaću književnu scenu i sa optimizmom očekujemo nova dela ovog autora.

Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *