Makijavelizam

Pitanje o makijavelizmu se prirodno nastavlja iz prethodne oblasti koju smo obradili (Makijavelijevo shvatanje ljudske prirode). To pitanje čini možda i najpoznatiji i najkontravezniji problem u učenju samog Makijavelija. Termin makijavelizam nije uveo Makijaveli, već je nastao u kasnijoj interpretaciji njegovog dela. Mi ćemo pokušati da ga pre svega preciziramo.

U definisanju i određivanju makijavelizma možemo krenuti od šireg i užeg shvatanja samog pojma. Uže shvatanje makijavelizma, podrazumeva nezavisnost politike i autonomnost političkog delovanja od etike i moralnih vrednosti. Širim shvatanjem makijavelizma bavićemo se u sledećem tekstu koji će dodatno produbiti pozadinu i osnov makijavelizma. Takvo shvatanje be pordazumevalo jednu meta poziciju i problrmski prikaz odnosa etike i politike kod saamog Makijavelija.

Uobičajeno shvatanje, zastupa stav da je osnovni princip makijavelizma da cilj opravdava sredstvo. Prvo ćemo ispitati da li je Makijaveli u svom delu izričito napisao tako nešto, ili je takva interpretacija izvučena iz konteksta, i ako jeste da li je ili nije opravdana.

U delu Vladalac Makijaveli piše ovako: Mislim da to zavisi od toga da li se svirepost koristi za ostvarivanje dobrih ili rđavih ciljeva. Smatram da je cilj dobar (ukoliko ikad smemo zlo shvatiti dobrim) ako je izvršena samo jednom, da bi se sačuvala vlast, i više se ne ponavlja, već se pretvara u dela iz kojih mogu da izvuku najveću korist podanici. (Makijaveli Nikolo 2005: 83).

Da li iz ovoga možemo zaključiti da je Makijaveli rekao da cilj opravdava sredstvo? Makijaveli ovde zastupa stav da čovek koji je na vlasti ponekad mora učiniti i ono što se može nazvati lošim u smislu konvencionalnog morala. Međutim, Makijaveli ne zastupa ovde stav da svaki cilj opravdava sredstvo koje se smatra moralno neispravnim. Ne, vladar može samo u izuzetnoj situaciji postupiti tako, i to isključivo u interesu podanika. Dakle, valadar zastupa interese onih kojima vlada i samo u tom interesu može upotrebiti sumnjiva sredstva za ostvarenje takvog  cilja.

Makijaveli još ukazuje da vladar to može činiti samo retko, dakle u izuzetnim prilikama. U situacijama kada je ugrožena sama vlast koja zastpa interese podanika, i to treba učiniti samo jednom, kada se vladar nađe u tako retkoj i opasnoj situaciji. I uvek u krajnjem interesu podanika.

Ove dve stvari se često previđaju, kada se sa jedne strane površno (nedovoljno poznavanje njegovog učenja i spisa), a sa druge zlonamerno (hrišćanska anticipacija njegovog učenja kao demonskog) tumači Makijaveli, a pogotovo takozvani makijavelizam u njegovom učenju.

Naravno brojna literatura postoji koja i pored ovog što smo izložili do sada, smatra da  Makijaveli zastupa da cilj opravdava sredstvo. Mnogi su pokušali da odbrane takav stav smatrajući da je Makijeveli mislio da sredstva treba prilagoditi cilju, i da treba uskladiti efikasno sredstvo za ostvarenje tačno određenog cilja. Cilj opravdava dobro sredstvo, a dobro sredstvo je ono koje doprinosi ostvarenju cilja. Cilj opravdava sredstvo u smislu tehničkog doprinosa ostvarenju. Dakle, maksima da cilj opravdava sredstvo je tehničke prirode. Ne možete ostvariti konkretan cilj ako ne koristite tačno određenja sredstva koja doprinose ostvarenju konkretnog cilja (Gligorov Vladimir 1983: 25).

Ovo bi značilo da se ovaj princip lišava etičke relevantnosti, ukazuje se da se taj stav posmatra samo u tehničkom smislu.

Koliko god ovakav stav delovao primamljivo, mišljenja sam da ako već prihvatimo ideju da je Makijaveli zastupao da cilj opravdava sredstvo što inače smatram uobičajenim (i pogrešnim) mišljenjem, onda ne možemo tako nešto svesti samo na tehničko pitanje. Političke odluke koje donosi vladar nisu samo tehnička stvar, već uvek imaju i moralni kontekst. I neizbežno dolazimo do pitanja moralne problematike kada je u pitanju Makijavelijevo učenje.

Izneli smo postavku problema i eventulnog rešenja makijavelizma. Mađutim, za pravi odgovor moramo uzeti u obzir odnos politike i morala i temelje na kojima počivaju sa jedne strane moralne vrednosti, a sa druge strane politička parksa i teorija. Ovo zahteva posebno razmatranje i njega ćemo izneti u sledećem tekstu koji ćemo ubrzo objaviti.

 

Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *