Priča o časopisu Rolling Stone

Casopis Rolling StonePriča o časopisu Rolling Stone nije priča samo o jednom od najznačajnijih časopisa u dvadesetom veku, to je priča o jednom od najvećih kontrakulturnih fenomena koji je menjao sliku sveta. To je prava rokenrol priča. Makar je takva priča bila u početku.

Časopis Rolling Stone je nastao šezdesetih godina u San Francisku kao platforma koja je trebalo da izgradi ili bolje reći isprati idejnu pozadinu rokenrol kulture. Svrha časopisa nije bila samo informativna, naprotiv, sa stranica tog magazina se širio duh novog vremena koje je uveliko kucalo na vrata. To novo doba je bilo buntovno i spremno da preispita ustaljene norme i vrednosti. Osnivači i urednici su takvu okolnost oberučke prihvatili i iskoristili. Na takvu aktivnost ukazuje i tadašnji sadržaj časopisa. Pored vesti, intervjua i tekstova o rok kulturi u časopisu su se nalazili i tekstovi koji su kritički obrađivali aktuelne političke i socijalne teme. Najpoznatiji novinar takvog kalibra bio je guru gonzo novinarstva Hanter Tompson. Njegovi tekstovi u časopisu bili su pravi spisateljski meci ispaljeni u establišment.

Pitanje prestiža je bilo pisati ili uređivati vizualni aspekt takvog časopisa. Jednu naslovnu stranu je radio i Endi Vorhol, i to u trenutku kada je krajem sedemdesetih radekcija časopisa prešla iz San Franciska u Njujork, kao novi globalni centar kulture. Vorhol im je na sebi svojstven način priredio dobrodošlicu uređujući naslovni stranu časopisa. Da ne govorimo o tome kakav je značaj za muzičare imala pojava na naslovnoj strani Rolling Stone-a. Kada se pojavite na naslovnoj strani takvog časopisa to je znak da ste uspeli. To je bila svojevrsna potvrda da je vaša karijera na vrhuncu i da ste postali superstar.

Casopis Rolling StonePolako je vremenom počela da se gubi granica između alternativnog i opšte prihvaćenog. Želja da se dopre do što više ljudi i da se obrnu što veće pare postala je primarna. Svi ovi aspekti su uticali da časopis preraste status kontrakulturnog fenomena i postane mainstream mediji. Ovo se odvijalo što prirodnim putem a što željom samih urednika i novinara za što većim tiražima, iako je i postojeći tiraž bio više nego dovoljan za pristojno bogatstvo. Sve je ovo imalo svoju cenu. Od opasnog oružja gonzo novinarstva postao je deo establišmenta. Samim tim, izgubio je duhovni značaj koji je imao na početku svog postojanja, kao i svoj imidž i status u određenim krugovima. Za uzvrat je dobio na tiražu i promociji među najmasovnijim konzumerizmom u Americi. Bilo bi sramota danas nabrajati ko sve nije bio na naslovnici Rolling Stone-a od devedesetih godina pa na ovamo.

Možda je priča časopisa Rolling Stone, poučna priča o tome kako se postaje medijski magnat. Ali ovo je i vrlo poučna priča o tome kako se dobre početne ideje lako menjaju kada se uplete veliki novac u igru. Činjenica je da je Rolling Stone izmenio koncepciju svog časopisa sa početka postojanja. Možda to ide sa vremenom, rekli bi mnogi. I možda Rolling Stone ne bi ni opstao na tržištu da nije izmenio svoju svrhu. Možda… a možda baš to da je ostao dosledan svojim inicijalnim idejama bi ga učinilo toliko kultnim, da bi ostao jedan od najpozitivnijih fenomena stava slobode i kreativnog bunta dvadesetog veka. Kao što sam i ranije rekao, sve ima svoju cenu. Ostalo je stvar izbora… ali izbor nije mala stvar, jer nas upravo sam izbor čini onim što jesmo.

EnfanTTerrible

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *