Džabaletanov dnevnik sa 24. FAF-a | Prvi deo

Festival autorskog filma je završen, a Džabaletan vam kao i prethodnih godina prenosi svoje utiske o filmovima koji su obeležili 24. izdanje ovog filmskog festivala. U prvom delu dnevnika predstavljamo vam filmove Kradljivci, Suton i Pepeo je najčistije belo.


Kradljivci (Shoplifters)

KradljivciJapanski film reditelja Hirokazua Korede, Kradljivci je razorna drama o porodici koja živi na ivici egzistencije. Dobitnik Zlatne palme u Kanu, i ujedno film koji je otvorio ovogodišnji Festival autorskog filma.

U filmu se upoznajemo sa naizgled običnom porodicom koju čine Osamu, njegova supruga, dvoje dece i baka, i svi zajedno žive u miru. Tokom dva sata filma skoro svaka veza između ovih ljudi biće testirana ili dokazana neistinitom. Na samom početku vidimo Osamu i njegovog sina Šota kako, koristeći se trikovima, kradu stvari sa polica supermarketa. Izgleda kao dečija igra, relativno bezopasna zabava ali uskoro shvatamo da je to i njihov život. Nakon uobičajene rutine oca i sina, na putu do kuće oni sreću Juri, zanemarenu i smrznutu petogodišnju devojčicu koja sedi na svojoj terasi dok se njeni roditelji svađaju. Odvode je kući i na njenom telu primećuju znakove zlostavljanja. Uprkos ograničenim resursima i teškom siromaštvu, Osamu i njegova supruga odlučuju da je zadrže i podignu kao svoju.

Bez obzira na sve okolonosti, postavlja se pitanje da li je to bilo kidnapovanje ili spasenje? Iako u nekom trenutku više nismo sigurni ni u kom su srodstvu ovi ljudi, ali čak i da je Osamu otac dečaka Šote, dovodi se u pitanje kakav je to otac koji uči svoje potomstvo da krade iz prodavnice? Kradljivci neprestano pokreću konvecionalni pojam moralnosti, bilo kroz kriminalno ponašanje pojedinih članova porodice ili kroz način na koji je ta porodica uopšte nastala. Opravdanje za uzimanje male Juri je isto kao i opravdanje za krađu: roba u prodavnicama nikome ne pripada. Naravno, Juri je pripadala nekom drugom. Međutim, osećaj pripadnosti (u smislu porodice) može nam pružiti i neko sa kim nismo u krvnom srodstvu. U slučaju Juri, ljubav i pažnju koju je trebalo da dobije od svoje prave porodice, dobila je od potpunih stranaca.

U drugoj polovini filma na površinu isplivavaju sve mračne tajne ove zajednice koje se kose sa japanskim društvenim normama. Ali čak i tada, njihov unutrašnji sjaj ostaje. Da li su oni porodica? Nije ni važno. Da li su bili srećni, bar neko vreme? Da, jesu. Čini se da sve što su radili, radili su iz ljubavi ili su zbog nemaštine na to bili primorani, ali zbog nepoštovanja društvenih pravila njihov svet počinje da se raspada.


Suton (Sunset)

SutonSuton je najnovije ostvarenje mađarskog reditelja Lasla Nemeša. Poznat je filmskoj publici po filmu Šaulov sin, koji je oduševio ne samo ljubitelje filma, već i čitavu filmsku kritiku. Reditelj koji je i dobitnik Oskara, doneo nam je zanimljivu priču o propasti jednog velikog carstva.

Radnja filma se dešava početkom dvadesetog veka u Budimpešti, koja je bila deo tadašnjeg Austrougarskog carstva. U svoj rodni grad se vraća devojka koja je u tom gradu izgubila sve. Njeni roditelji, vlasnici prodavnice šešira, poginuli su kada je ona bila jako mala. S obzirom da je i sama naučila da dizajnira i pravi šešire, ona pokušava da nađe posao u radnji koja je nekada pripadala njenim roditeljima. Međutim, njen povratak je pokrenuo stvari koje su pripadale prošlosti. Apsolutno nesvesna onoga što se događa ona kreće u potragu za svojim bratom, koji je ozloglašeni ubica. Njena potraga je vodi kroz mračne strane kako ljudi, tako i samog grada. Sve oko nje je trulo i dekadentno. Dekadencija ne zaobilazi nikoga. Od najnižeg do najvišeg sloja stanovništva. Kao da svi osećaju kraj, dolazeću apokalipsu. I svi se ponašaju u skladu sa tim.

Nema sumnje da je ovaj film priča o propasti velikog Austrougarskog carstva. Kao i svaka imperija ni ova nije otišla mirno. Sve se završilo jednim praskom, a taj prasak eksplodirao kroz Prvi svetski rat. Sa krajem jedne imperije došao je i kraj jednog doba. Pitanje je da li nam je ovo novo doba donelo nešto drugačije.

Ono što se u ovom filmu izdvaja, pored same teme koja je uvek zanimljiva, jeste kamera. Sjajni kadrovi su postali zaštitni znak reditelja Lasla Nemeša. Ovaj film je dobio nagradu FIPRESCI na festivalu u Veneciji. Takođe je i mađarski kandidat za nagradu Oskar, za najbolji strani film van engleskog područja. Videćemo da li će reditelj filma Šaulov sin ponovo dobiti prestižnu statuu.


Pepeo je najčistije belo (Ash is the purest white)

Pepeo je najcistije beloFilm Pepeo je najčistije belo, reditelja Đija Žankea, predstavlja složen portret jedne žene koja prolazi kroz pakao ljubavi i iz njega izlazi jaka kao čelik.

Priča koja počinje 2001. i završava se 2018. godine prati heroinu Ćao, devojku gangstera Bina, koja je bila prisiljena da donese odluku koja će joj promeniti život. Iznenadni napad na Bina od strane mlade bande, završava se tako što Ćao puca iz pištolja kako bi mu spasila život. Zbog tog čina ona je osuđena na pet godina zatvora. Pet godina je dug period, pogotovo u zemlji koja se brzo menja kao Kina. Ćao iz zatvora izlazi u svet koji je potpuno drugačiji, kao i čovek kojeg je volela. U Kini koju više ne poznaje i bez Binove ljubavi, ona će pokušati da se pomiri sa onim što joj se dogodilo i pronađe mir u svom životu.

Ćao je oduvek bila svesna svojih mogućnosti i pronalazila načine da dobije ono što želi. Iako je bila samo devojka gangstera, za razliku od Bina i ostalih članova bande, ona je pokazala lojalnost i požrtvovanost. Nakon svega, Bin se kukavički izvukao i nastavio da živi normalnim životom sa novom ženom, dok je Ćao bila primorana da svoj život gradi iz temelja.

Interesantan je i sam naslov filma koji predstavlja rečenicu iz dijaloga između Ćao i Bina koji vode ispred vulkana. Razgovarajući o erupciji vulkana i lavi koja sve pred sobom spaljuje, Ćao zaključuje da pepeo koji ostaje je najčistije belo. Možda ova fraza upravo govori o njenom životu koji je potpuno sagoreo i njenom pokušaju da na čistim temeljima krene ispočetka.

Takođe, koncept pepela kao najčistijeg belog može se odnositi na spaljene odnose. Možda tek nakon uništenih veza, prelazimo u naš najčistiji oblik i postajemo ono što zaista jesmo. Ta veza ne mora biti samo ljubavna, kao što je to slučaj sa Ćao. I Binovu ličnost u potpunosti otkrivamo tek onda kada on prekine sve veze sa bandom.

Pored toga što ovaj film predstavlja bizarno mešanje priča o kriminalu, ljubavi, vernosti i izdaji, reditelj Žanke sa određenom dozom sarkazma opisuje i političku situaciju Kine i njeno kretanje ka kapitalizmu. Takođe, s obzirom da film opisuje period od 17 godina, na poseban način tretira prolaznost vremena, vodeći računa da time ne ugrozi psihološku dubinu svojih likova.

 

Tj&Jo

 

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *