Bend M.O.R.T: Živite svoje snove ili će vas neko iskoristiti da gradite njegove

M.O.R.T. je autorski punk blues bend iz Sinja. Ovu sjajnu četvorku čine Ivan Katić JOHN, Bože Blajić ZVRK, Milan Mijač MILE i Jakov Maleš KIKOS. Iza sebe imaju tri studijska albuma (Vrhunsko dno, Odjel za žešće, Tužna kocka) i veliki broj živih nastupa koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ovog vikenda imamo priliku da ih slušamo u Novom Sadu (Gerila, 23. novembar) i Pančevu (Dom omladine Pančevo, 24. novembar). Uoči nastupa u Srbiji postavili smo im nekoliko zanimljivih pitanja…

Za početak bismo voleli da saznamo šta znači M.O.R.T? Vrlo zanimljivo ime za bend, pa samim tim postoje zanimljiva tumačenja…

ZVRK: M.O.R.T. je skraćenica za nakupinu budala koja živi, svira i pravi muziku skupa. A Mort je i ime komično-satirične-fantasy knjige autora Terry-a Prattcheta po kojoj smo uzeli ime za bend. Toplo preporučamo za hladne zimske dane.

JOHN: Markantno Otkačeni Radio Teroristi, glazbena sekcija naše Družine Ekstremnih Čuvara Prirode.

MILE: Mentalno opušteni radnici tvornice.

Na vašem sajtu smo pročitali da ste muzički mešavina bluza i panka. Kako uspevate da iskombinujete ta dva pravca koja su vrlo izražajna svaki na svoj način?

ZVRK: Uzeli smo stav od panka a emociju od bluesa. Možda se to može objasnit što volimo svirat glasno i agresivno al’ u isto vrijeme i emotivno.

JOHN: Mješavina tuge i bijesa.

MILE: Volimo se igrati sa glazbom.

Autentičan zvuk i poetično sirovi tekstovi ne ostavljaju nikog ravnodušnim ni nakon prvog slušanja vaših pesama, ali atmosfera koja vlada na vašim koncertima je nešto što se ne zaboravlja. Nastupate žestoko i ne štedite publiku ni trenutak. Šta je to što u vama budi takvu snagu i energiju?

ZVRK: Muzika i svijest o smrti. Dobio si ograničeno vrijeme ovdje, štednja ne postoji.

JOHN: Kao što ne pijemo kamilicu, tako ni ne serviramo kamilicu. Pomaže i domaća hrana i planinski zrak na kojem provodimo što je više moguće slobodnog vremena.

KIKOS: Mi smo i autori svih pjesama, pa ih zapravo svaki put iznova proživljavamo kad ih izvodimo. Da ne uživamo maksimalno i da ne dajemo sve od sebe na pozornici, ne bi imalo smisla nastupati.

MILE: Ta energija čuči u nama cijelo vrijeme, a kad izađe: čuvaj glave.

Vi svakako spadate u grupu bendova kojima je „ploča tesna“ za sve ono što iz vas izlazi. Da li ste možda razmišljali o objavljivanju nekog live albuma?

ZVRK: Jesmo al’ bitan je odabir pravog trenutka, još nismo imali vremena da se posvetimo produkciji takvog poduhvata al’ doći će i taj trenutak.

JOHN: What Zvrk said. Mislim da smo promašili ako to ne uradimo kroz slijedećih par godina. Valja nas dobro zabilježit u elementu dok još mogu skočit sto metara u dalj i dvajst metara uvis.

KIKOS: Ako će se snimati, ne bi valjalo da to bude još samo jedan nastup. Treba to produkcijski odraditi detaljnije. Od rasvjete, scenografije, gostijuj tehnike… Mislim da je skuplje platiti kamermane, nego najbolji glazbeni studio. Nadam se da će uskoro doći trenutak.

MILE: Kad tad.

Volite krepavat od smija, ne da vam se biti nečiji broj ni jeftini stroj…Često nalazimo motiv slobode u vašim tekstovima. Kao i Džek Keruak u svom romanu „Na putu“, pozivate svakog da se odvaži na put slobode do svog pravog indetiteta. Definitivno vas je taj roman inspirisao za pesmu „Na cesti“. Koliko je sloboda važna za vas? Kao i sam put do samospoznaje?

ZVRK: Put kroz samospoznaju je put do slobode. U životu postoje dva puta jedan je put moći koji je jalov, i put samospoznaje koji je teži al’ svrsihodniji.

JOHN: Ni put do slobode ni put do samospoznaje nikada nisu konačne stvari i to nisu pothvati koji se mogu završit. Valja svaki dan iskoristit za učenje o sebi da bi mogao čista obraza i zdravih živaca funkcionirat u društvu koje te okružuje, i onom izabranom, bliskom, kao i onom koje nemožeš izbjeći. Sretno ljudi! Izdržite!

KIKOS: Svemu i svima treba pristupati otvoreno i bez predrasuda. To naravno nije lako i postoji velika vjerojatnost da će se dogoditi i loše stvari, da će vas netko razočarati ili povrijediti. Zbog toga se ljudi zatvore u svoju sigurnu, dosadnu, rutinsku svakodnevicu i umru iznutra, samo preživljavaju. Sloboda košta jako puno, ali puno i vrijedi. Možete živjeti svoje snove ili će vas netko iskoristit da gradite njegove.

MILE: Učimo svaki dan kao što su momci rekli. Bitno je voljeti samog sebe pa onda sa tom energijom napasti druge, nisu ljudi navikli na tu spoznaju sreće, ljubavi, samopoštovanja,samospoznaje, a na kraju svega i slobode. Sve su to male mrvice u receptu zvan „ovozemaljska sreća“.

Kakvi su vaši utisci sa nastupa u Srbiji? Da li ste zadovoljni kako vas je ovde publika prihvatila?

ZVRK: Oduševljen sam Srbijom svaki nastup je bio super, već smo se udomaćili tu i upoznali smo prijatelja kojima se uvijek rado vraćamo. Jako dobro smo prihvaćeni tako da se jedva čekamo ponovno vratit sad 23. i 24.11. u Novi Sad i Pančevo.

JOHN: Ja sam jako zadovoljan svakim dosadašnjim posjetom Srbiji, ljudi su jako gostoljubivi, neposredni i iskreni a vole i dobru zabavu i dobru hranu, pričaju isti materinji jezik i generalno imaju odličan smisao za humor. Što više čovjek može tražit?

MILE: Ko kući!! Uvik nam je tu lipo.

Prošlog meseca uspešno je završena indiegogo kampanja prikupljanja sredstava za završetak vašeg novog albuma. Da li to znači da ćete nastaviti svoju „tradiciju“ objavljivanja albuma na svake dve godine i da nas 2018. očekuje nešto novo od Mortovaca ili ćemo morati još malo da se strpimo?

JOHN: Hvala od srca svim divnim ljudima koji su nam kroz Indiegogo financijski pomogli da napravimo taj album. Album je snimljen i trenutno privodimo kraju miksanje i jako smo sretni i uzbuđeni. Moći ćete ga čuti u 2019.

KIKOS: Da je neka idealna situacija, izbacivali bi mi album godišnje. Ali danas je takvo doba da to nema nikakvog smisla. Tako bi previše pjesama prošlo nezapaženo. Zato sve radimo najkvalitetnije moguće, puno ideja, riffova i tekstova stoji u ladici i čeka svoju priliku koja možda nikad ne dođe jer stalno radimo nove. Samo jedan dio dođe do finalne razrade. Vjerojatno ćemo objavljivati još sporije nego do sada, tako da sve dođe do slušatelja.

Izjavili ste da vam ovaj prostor postaje premalen i da novim albumom, koji će biti na engleskom jeziku, preskačete granice regije i gledate na evropsko i svetsko tržište. Koja su vaša očekivanja od tog projekta? I da li ste već opipali puls evropske publike?

JOHN: Ovaj prostor smo kroz zadnjih nekoliko godina više puta prešli uzduž i poprijeko, a mi smo uvijek željni novih mjesta i ljudi. Tako da je prirodno da proširimo malo krug. Očekivanja su skromna; da ga netko čuje i pozove nas u grad u kojem dosad nismo bili. Nebitno mi je jel taj grad Moskva, Berlin, London ili neko selo pokraj Vukojebine Donje  u Južnoj Osetiji.

KIKOS: Svirali smo Beč i London gdje je dobar dio publike bio s Balkana i Liverpool gdje je bila domaća publika. Bili smo zapaženi jer se razlikujemo od prosječnih evropskih bendova koji su dosta slični jedan drugom i previše slijede trendove bez da isprofiliraju svoj zvuk. Tu vidim našu priliku. Da originalnošću i kvalitetom, posebno živih nastupa, možemo naći svoje mjesto. Da nam ti koncerti ne budu samo lijepo turističko putovanje.

Šta mislite o alternativnoj sceni u Srbiji?

ZVRK: Alternativna scena u Srbiji je jako dobra,najmasovnija na ovim prostorima, pratimo, slušamo  i poznamo neke bendove od Repetitora, Artan Lilija, Škrtica, ima ih mnogo kvalitetnih teško je sve popratit koliko toga kvalitetnog ima.

KIKOS: Alternativna scena u Srbiji je jaka, bendovi traju za razliku od Hrvatske gdje mi se čini da prelako odustaju ako nema uspjeha u roku par godina.  Bendove našeg godišta dobro poznajem, često sviramo s njima. A i stalno se javljaju neki novi, zadnji mi je zapeo za uho Aleja velikana.

MILE: Šouuuu, tu stvarno ima svega. Olivera Popović mi je trenutačno otkriće i jedva čekam taj debitantski album, Kezz tj. Tamara je vrhunska, (već nabrojene bendove od Zvrka neću ni spominjati fala bogu, ali još bi dodao od Goblina, Atheist rap-a, KBO-a, Eysburn…), ZAA su bolesnici u tom žanru…baš super bendova tj. izvođača ima.

Svoji ste od početka do kraja, ali za koje muzičare biste rekli da su najviše uticali na vas?

ZVRK: Ima ih previše i kroz godine se mijenjaju bilo je tu  Nirvane, Bob Dylana, Beatlesa, Doorsa, Howlin Wolfa, Pantera, SOAD..

JOHN: +Toma Bebić, Andrija, Motorhead, Ivo Robić , Slayer…

KIKOS: Da nije bilo Nirvane, ne bih nikad uzeo gitaru u ruke. Nakon toga Led Zeppelin. A danas malo žešća ekipa tipa Rage Against Machine, njihov novi projekt Prophets of Rage, pa Queens of the Stone Age.

MILE: Metallica, Led Zep, Nirvana, Pearl Jam, Foo fighters, Bob Marley, SKA P…

Već smo pomenuli Keruaka, da li postoje još neki pisci ili književna dela iz kojih crpite inspiraciju?

ZVRK: Strastveni sam čitač, prvo psihodelično iskustvo mi je bila Gradska knjižnica. Već gore spomenuti Prattchet i sve njegove knjige, Ken Kesey – Let iznad kukavičjeg gnjezda, Carlos Castaneda – Aktivna strana beskonačnosti, sve od Hunter S. Thompsona. Niz je beskrajan, knjige su velika inspiracija…Šteta što ljudi sve manje čitaju.

JOHN: +Herodot, Baudelaire, Ujević, Blake, Miller, Ivana Brlić-Mažuranić, Sergio Bonelli…

MILE: Slabo čitam nažalost ali što mi je u zadnje vrijeme totalni show i što listam su: Marko Šelić, tekstovi Nikole Vranjkovića, Terry Prattchet…

Da li vas možda neko inspiriše iz sveta filma? Ako ne za muziku i tekstove, možda za pojedine spotove koji, takođe, na neki način prenose energiju vaših pesama?

ZVRK: Alejandro Jodorowsky je ime.

JOHN: Nisam školovala.

KIKOS: U spotovima smo loši, srećom to rade drugi ljudi, većina njih se javi već s idejom i sa konkretnom pjesmom sa aktualnog albuma koju bi ekranizirali.

MILE: Ufff…Spike Jonze mi  je sve!