Boemska rapsodija

Boemska rapsodija je film o grupi Kvin, ali pre svega film o samom Frediju Merkuriju, pevaču legendarne grupe Kvin. Film prati njegov muzički put od skromne želje da postane pevač do upoznavanja sa bendom i globalnog uspeha grupe Kvin. Film se završava njihovim nastupom na Live Aid-u 1985 godine.

Boemska rapsodija

Treba odmah istaći da je ovo verovatno najbolji film do sada o nekom muzičkom bendu. I to iz više razloga. Prvo i najvažnije je što je film uspeo da prenese jednu priču veću od same muzike, da ne kažemo veću od života. U pitanju je veran prikaz sudbine jednog genija koja nosi u sebi kako tragičnost, tako i elan vital kako bi rekao francuski filozof Anri Bergson. Volju snage i životne energije koja sjaji i ima želju da se razvija uprkos ograničenjima i preprekama. U Fredijevom slučaju ta prepreka će biti ogromna, ali jednako velika, ako ne i veća, biće snaga volje koja će ga nositi sve do samog kraja. Znajući da je oboleo od neizlečive bolesti, Fredi će zasijati kao meteor koji pred svoj konačan pad svetli najjačom svetlošću na nebu. Izlizana Ničeova fraza što te ne ubije to te ojača koju svako ponavlja, nemajući pojma šta znači u kontekstu Ničeove filozofije, dobija u slučaju Fredija Merkurija na težini.

Međutim, ovo nije priča samo o tome, ovo je priča o jednoj kreativnoj grupi ljudi koja pokušava da uradi nešto veliko. Da stvori veličanstvenu muziku i da istraje u svojoj ideji. Ovo je priča i o prijateljstvu i o izdaji tog prijateljstva. Priča o pokajanju, o dekadenciji, o manipulaciji, o ljudima koji su kvarljiva roba. O tome kako je teško ostati čist i kako ljudi jedva čekaju da iskoriste nečiji pad. O lešinarima i parazitima, o tome koliko je snage i ljubavi potrebno da bi se čovek izdigao iznad svega toga. Na kraju, imamo sliku čoveka koji ne dozvoljava da njegova sudbina bude određena od strane drugih i od okolnosti, već odlučuje da bude to što jeste do kraja i da preuzme život u svoje ruke. Tu smo kod još jedne izlizane fraze, koja je bitna za ovaj film, a koju ljudi takođe često citiraju nemajući pojma o čemu govore. A to je Sartrova misao drugi su pakao. Ovo ne znači da su drugi zli, a mi dobri, već da su ljudi skloni da fiksiraju druge ljude, da ih određuju i klasifikuju. Da ih odrede kao poročne, ili kao vrle, ili kao pametne ili kao glupe, ili kao gospodu ili kao propalice… Čovek je dinamično biće i u stalnom razvoju, on se nikada ne može fiksirati, on u sebi sadrži mnogo, i mnogo toga protivrečnog. Zločin prema njegovoj prirodi je svaki pogled drugog. Jer svaki pogled teži da fiksira njegovu aktivnu prirodu, da ga odredi i to je temelj na kome se stvaraju predrasude. Svi smo skloni tome, to je ono što Sartr hoće da kaže. U ovom filmu verno je prikazano kako taj mehanizam funkcioniše, i patnja i bol koji iz toga proizilaze. Pakao nas ne čeka negde tamo, mi ga stvaramo svakodnevno.  Sve ove stvari koje smo do sada predstavili, film prikazuje na realističan način i zato ga treba pogledati bez obzira da li ste ljubitelj grupe Kvin, i bez obzira na sam muzički afinitet.

Boemska rapsodija

Druga stvar koja ovaj film izdvaja od ostalih je način na koji je snimljen i gluma. Kamera i kadrovi u potpunosti dočaravaju to vreme i energiju tog muzičkog fenomena koji se zove Kvin. Posebno treba istaći prikaz skoro celog nastupa na Live Aid-u, koji je toliko verno dočaran da deluje kao da je pušten snimak sa samog koncerta. A taj deo je u potpunosti igran, fenomenalan podvig od cele filmske ekipe. Sama gluma je izuzetna i mora se istaći glavni glumac Rami Malek koji je perfektno preneo Fredijevu energiju, ali i težinu svih problema sa kojima se nosio. Deluje na momente bukvalno kao reinkarnacija.

Ovaj film, takođe, predstavlja jedan od onih filmova koji opravdavaju postojanje bioskopa. To kažem zato što svako ko nije ovaj film odgledao u bioskopu, mnogo je izgubio. Vizuelni i audio doživljaj ovog filma je neponovljiv ako nije odgledan na velikom platnu. Samo nam veliko platno može podariti takav muzički i energetski spektakl kakav ovaj film zahteva. Postoje neki filmovi koji su pravljeni samo za bioskop. Ovo je jedan od takvih filmova.

Na kraju, možemo zaključiti da bi bio pravi zločin da ovaj film ne dobije glavnog Oskara. Dugo nam Holivud nije podario nešto tako kvalitetno na svim poljima. Zanemariti sve to ne bi bilo pravedno. Ne kažem da Oskar, obavezno, znači i potvrdu kvaliteta. Koji su sve filmovi u zadnje vreme dobili Oskara, ne zbog kvaliteta koji sadrže već zbog političke korektnosti, svakako nam ukazuje da Oskar ne znači i najbolji film te godine u Holivudu. Bilo bi dobro da ova godina bude, konačno, ona godina u kojoj će Oskar otići u prave ruke.

 

Šarl

Pratite nas na društvenim mrežama:
error0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook
Twitter