Bokačo: Dekameron

Vreme u kome se nalazimo je prava prilika da se vratimo besmrtnom Bokačovom delu. Povodom toga, mnogo me je bunilo ovih dana svrstavanje ovog dela u pandemijsku literaturu. Tu se navode pored ostalih Kamijeva Kuga, Pekićevo Besnilo, Saramagovo Slepilo… Uopšte ne znam da li postoji tako nešto kao pandemijski žanr ili sam upravo izmislio tu kovanicu. Ako ne postoji, sigurno će ga izmisliti, pa da pored kriminalističkog ili ljubavnog žanra, dobijemo i ovaj pandemijski žanr ili žanr pandemije.  

A Tale from the Decameron (1916) by John William Waterhouse.

John William Waterhouse, A Tale from the Decameron

Primetio sam da mnogi svrstavaju Dekameron na tu listu jer su našli u nekim prikazima da je radnja tog romana pisana u doba epidemije kuge marta-aprila 1348. godine. I da je ta okolnost uticala na samu radnju u knjizi. To je naravno tačno, ali samo uslovno. Prvo da postavimo osnovno pitanje, ko je ikada čitao Bokača? To je izuzetan mali broj ljudi, čak i kad računamo izbor priča koji se radi u gimnaziji ili na fakultetu. Celi Dekameron je pročitalo ne više od deset ljudi u celoj zemlji. Oprostite na ovako preciznom podatku, koji se ne zasniva na utvrđenim statistikama već na mojoj slobodnoj proceni, skromno iskustvo mi daje za pravo i ako taj broj neznatno pređe u dvocifren. 

Sledeće važno pitanje je po kom osnovu Dekameron ima sličnosti sa drugim delima sa famozne pandemijske liste, uzgred budi rečeno ta resavska škola prepisivanja liste i preporuka za čitanje bez ikakvih poznavanja tih dela mi je posebno mila. Dakle, šta je kod njega to zajedničko sa ostalim delima sa liste. Ukratko rečeno, da ovde ne bih elaborirao sva dela ponaosob, poenta ja da sva ostala dela sa liste se bave samom pandemijom za razliku od Dekamerona. Bave se, dakle, pitanjem kako se ponašaju pojedinci i samo društvu u tako kritičnom stanju i kakvo lice pokazuje sama ljudska priroda u takvim okolnostima. 

Sandro Botticelli, The Story of Nastagio degli Onesti (III)

Sandro Botticelli, The Story of Nastagio degli Onesti (III)

A da li je tema epidemije kuge tema Dekamerona? Ne, naravno da nije. Ona služi samo kao dobar plot da bi se postavila scenograija, deset mladih ljudi se izoluje tako što napuštaju grad Firencu i odlaze u obližnje selo, u vilu gde se nalazi prelepi letnjikovac. Oni odlučuju da bi se zabavili u letnjikovcu da svako jednom dnevno ispriča po jednu priču na određenu temu. Kada je u uvodu Bokačo postavio tako stvari, šta mi dalje imamo u toj knjizi. Probleme koje ti ljudi imaju u suočavanju sa pandemijom? Ne, Dekamerom se bavi raznim temama ali ne i tom koja je osnovna tema drugih knjiga sa nesrećne liste. Dekameron se bavi seksom, ljubavlju, dobrom klopom, još boljim pićem i onim najvažnijim – pričama koje slave život. Malo je klasičnih dela koja su ispunjena toliko životom, tolikim pričama o podvizima i prevarama koje čine sam život. Putenost, opijenost, šala, trik vrcaju sa stranica ove knjige. Naravno, ima dosta i tužnih i tragičnih priča ali one nemaju veze sa pandemijom. Priče su u vezi sa svakodnevnim životom u kojem se snalazi kako ko ume. 

Priče su osnovni amoralne, u smislu da nemaju u sebi tendenciju za nekakvom moralnom porukom koju treba čitalac da zauzme. Ne sude ljudskoj prirodi, samo je pokazuju. Naravno da to baš i nije uvek tačno u svakoj priči, ali svakako da sam Bokačo piše sa dosta ironije i humora pa tu možemo videti da ni on nije potpuno neutralan kada su moralna pitanja na tapetu. Ostala dela sa liste, sa druge strane imaju kao osnovni motiv upravo problematizovanje moralnih pitanja. I zato stavljaju ljude u vanredne okolnosti, verujući da granične situacije provociraju ljudsku prirodu na određena dela koja imaju moralnu ili uglavnom nemoralnu težinu.

Sandro Botticelli, The Story of Nastagio Degli Onesti, part one

Sandro Botticelli, The Story of Nastagio Degli Onesti, part one

Dekameron sa kugom ima veze samo u postavci radnje, kao neki razlog koji nas navodi da postavimo određenu scenografiju na sceni. Ostalim romanima je epidemija glavna tema, indirektno naravno sama ljudska priroda. Ako želite da čitate romane u kojima je glavna radnja vezana za epidemiju preskočite Dekameron. Ako želite da uživate u nesputanom životu, i u dobru i u zlu koje nosi takav život onda čitajte Dekameron.

P. S. Zamislite danas situaciju da se izoluje deset ljudi da bi se provodili i u toku dana pričali priče. Danas, čovek ima problema da sklopi prosto proširenu rečenicu. U izuzetnim okolnostima skoka mašte i inteligencije možda čak uspe i da ispriča neki kraći vic, ali zamislite muke da mora da ispriča neku priču, koliko god bila dugačka a da je iole interesantna. Za mladog čoveka danas to je uglavnom nedostižan podvig. Dar za pripovedanje je izgubljen, jer je mašta zarđala, nju je zamenila tehnologija koja je lakša i komfornija, jer se bazira na instant formi i ne traži nikakav napor. Toliko je koncetracije i ostalo, samo za ono instant. Imaginacija je proterana.

A mi smo naravno napredovali, tako bar kažu, za razliku od zaostalog četrnaestog veka. Pod hitno nam treba jedan Bokačo, makar da nam da nadu da nije sve izgubljeno. 

 

EnfanTTerrible



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *