Đorđe Lebović – Zlo je uvek isto

Lebovi_Semper Idem

Đorđe Lebović, dramaturg i pisac, rođen u Somboru 1928. Scenarista upamćenih filmova kao što su Valter brani Sarajevo i Partizanska eskadrila, upravnik drame u Beogradskom dramskom pozorištu, osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca. 

Semper idem, roman – hronika, masterpiece Đorđa Lebovića nam priča o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji, problemima koje je imala svaka porodica, o brižnoj ljubavi majke, o dečijim nevinim nestašlucima, o prvim platonskim ljubavima, o privrženosti koje su danas sinonim za arhetipsko.

Gubitak  porodice, drugova, prvih ljubavi, ali ne i sećanja koja su u njema ostala tako živa da je u svojim delima i dramama uvek prizivao stradanja koje je kao četrnaestogodišnjak doživeo. 

Kapitalno delo savremene srpske književnosti koje je pisao čak i na dan svoje smrti nam dočarava strahote jednog razdoblja nacističke vlasti čija je opora i bolna iskustva stekao provodeći u najstrašnijim i najozloglašenijim koncentracionim logorima.

Zlo ga je nateralo da rano sazri, a kako je sam priznao: Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije.

Najupečatljiviji, najbolniji trenutak u knjizi, za mene, bio je sam kraj, kada je ostao sam. U njegovoj kući više nije bilo njegovog dede Adolfa, bake Nemice, roditelja… U tom gradu više nije bilo njegovih drugova ni devojke Brankice. Sada, u njegovoj kući vladaju stranci koji  mu nude tanjir jela. Otišao je dostojanstveno, seo na klupu i počeo da plače. Sam. Prerano sazreo, a nikada saznao odgovor koji je toliko tražio čak i kroz svoje drame – zašto Semper idem

Testament, memoarski rukopis, par ekselans, hronika jednog detinjstva, književno dostignuće stvarano kroz strahote i stradanja. Teško, bolno, mučno, ali nezaboravno i za pisca, a i za čitaoca.


Mina Nevski

 



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *