Džabaletanov dnevnik sa 48. FEST-a | Prvi deo
Na 48. Međunarodnom filmskom festivalu koji je završen 8. marta imali smo prilike da pogledamo sjajna filmska ostvarenja. Ekipa Džabaletana vam kao i prethodnih godina prenosi utiske o filmovima koji su na neki način obeležili ovogodišnje izadnje FEST-a. U prvom delu dnevnika predstavljamo vam filmove Nevidljivi život koji je bio deo Glavnog takmičarskog programa i osvojio nagradu za najbolji film, zatim film Greh iz programa Gala by Knjaz Miloš i Karte na sto koji se našao u programu FEST Fokus.
Nevidljivi život
Beogradski pobednik za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu 48. FEST-a pripao je filmu Nevidljivi život (A Vida Invisível) u režiji Karima Aïnouza.
Film je adaptacija romana Nevidljivi život Eurídice Gusmão koji prati živote dve sestre u Rio de Žaneiru sredinom 20. veka. Sestre Gusmão su čvrsto povezane i suštinski vrlo različite. Guida živi neustrašivo, pomalo terajući inat ocu, dok se Eurídice trudi da ispuni njegova očekivanja. Guidu kroz život vode instinkti, a Eurídice živi opreznije negujući svoj san i ambicije da studira klavir. Njihove energije su savršeno izbalansirane. Između njih vlada prava harmonija čak i kada nisu zajedno na ekranu. Međutim, zbog višestruke gluposti njihovog autoritarnog oca, one su nasilno razdvojene. Patrijarhat u kome su živele nije im dopuštao da imaju bilo kakve ambicije i snove. Ovaj film govori o sestrinstvu i toj posebnoj vezi koja se nikada ne može u potpunosti razdvojiti, bez obzira koliko se patrijarhat trudio.
Na početku filma, želeći da pronađe istinsku ljubav, Guida odluči da pobegne u Evropu sa grčkim mornarom. Kada se nakon nekoliko meseci vrati kući trudna ali bez muža, otac je izbacuje i prekida sve veze sa njom govoreći joj da je Eurídice otišla u Beč da studira klavir. U međuvremenu, Eurídice koja je još uvek u Rio de Žaneiru, udaje se protiv svoje volje i nehotice ostaje u drugom stanju, zbog čega nije u mogućnosti da ispuni svoj san da bude svetski poznata pijanistkinja. Naravno, nikada joj nije bilo saopšteno da joj se sestra vratila. Kako godine prolaze, sestre žive paralelno u istom gradu, nesigurne da će se više ikada videti.
Guida kao samohrana majka provodi dane boreći se da obezbedi svom sinu uslove za normalan život. Radi nekog osećaja pripadnosti živi u zajednici koja nije bila nimalo prihvatljiva za Brazil 50-ih godina, ali kao što ćemo čuti u filmu porodica je ljubav, a ne krv. Sa druge strane, Eurídice ima vrlo malo kontrole nad svojim životom i svojim telom, i živi ispunjavajući tuđe želje. Zbog svega toga, kao jedna od glavnih tema Nevidljivog života nameće se negativan uticaj patrijarhata. To je ono što razdvaja sestre Gusmão i čini ih potlačenima. To je ono zbog čega su nevidljive.
Pored sjajne glume, ono što ovaj film čini tako dragocenim je fotografija. Naglašene tople boje koje filmu daju bogatu vizuelnu senzualnost kao da se suprotstavljau nedostatku senzualnosti u životima dve sestre.
Greh
Film u rusko-italijanskoj produkciji Greh (Il peccato), koji je režirao Andrey Konchalovsky, bavi se jednim delom života i stvaranja velikog Mikelanđela.
Film vrlo realistično prikazuje život u renesansnoj Italiji sa početka šesnaestog veka. Kao i Mikelanđelov život razapet između zahteva moćnih naručioca njegovih radova. Jedan težak život umetnika koji pod jarmom bogatih i beskrupuloznih ljudi mora da živi i stvara. Zanimljivo je dočaran i položaj jednog genija u svoj raskoši renesansnog amorala i života.
Ovde je Mikelanđelo predstavljen vrlo realistično, kao čovek sa svim manama i vrlinama koje ima čovek tog doba, a verovatno i svakog. Predan umetnosti ali u isto vreme halapljiv na novac. Zavidan prema drugim umetnicima ali opet svestan svoje posebnosti. Ovde kao da imamo demitologizaciju mita o Mikelanđelu. Očovečenje grandioznog genija.
Ovaj film je istovremeno i omaž Tarkovskom. Pogotovo u scenama iskopavanja i prenošenja mermera. I kadrovi i težina same radnje i poduhvata je veliki i direktan omaž Tarkovskom. Ako volite Tarkovskog obavezno pogledajte ovaj film.
Karte na sto
Film Karte na sto (Show me what you got), u režiji Svetlane Cvetko je sjajan film snimljen u crno-beloj tehnici. Film je snimljen u crno-belom formatu ne samo iz razloga posebnog estetskog ugođaja, već i zbog same teme sećanja koja se u filmu obrađuje. Odlična fotografija u filmu je prisutna i zbog toga što je Svetlana inače bila zadužena za fotografiju u drugim projektima, a ovo je njen prvi film koji režira, pa je verovatno zato prisutna očigledna lepota fotografije.
Po temi je film klasično francuski, obrađuje večnu temu njihovih filmova i romana ménage à trois. Svakako, ovaj film se ne može svesti samo na jedan od klasičnih filmova o ljubavnom trouglu. Ovo je priča ljubavi prema životu, prijateljstvu, duh élan vital se provlači kroz ceo film. Naravno, dodatnu težinu daje i sam kraj, jer ni u ovoj priči, kao ni u životu nije sve lepo i bajno već je uvek prisutna i tragedija i zlo.
Bez sumnje, ovaj film predstavlja jedno lepo otkriće ove godine na FEST-u.
Tj&SturmunDDrang
