Egon Šile – Sloboda kao izraz umetnosti

Egon Šile je jedan od onih slikara koji ne ostavlja ravnodušnim. Skoncentrisan na ljudsku figuru, pokušao je da u svojim slikama pokaže stanje koje čoveka opseda iznutra. Njegova slika odiše snagom i energijom, i daleko je od običnog akta ili portreta. Ona je živa i uvrnuta predstava svega onoga što se nalazi u nama samima. Voleli ga ili ne, ne možete reći da njegova dela ne izazivaju reakciju u čoveku. Ta reakcija je potrebna da bi umetnik večno živeo. Šile je živeo na ovom svetu samo 28 godina. Postigao je mnogo više nego što će mnogi za ceo život. 

Šileov put ka zvezdama nije bio lak. Rođen u godini smrti velikog slikara Van Goga, od malena je imao problema sa neuklapanjem u ono što se od njega očekuje. Već u ranoj mladosti umire mu otac, koji je duže vreme patio od nervnog rastrojstva. Zbog stanja u porodici Šile je rastao u atmosferi potištenosti. Majka je bila nezadovoljna njegovom željom da se bavi slikarstvom, međutim on je svoj put zacrtao  i već sa 16 godina upisuje Bečku akademiju lepih umetnosti. Po dolasku u Beč shvata da mu sistem obrazovanja na akademiji ne odgovara. Šile postaje buntovni student, koji odbija konzervativni stav njegovih profesora prema umetnosti. Taj sistem obrazovanja zasnivao se na antičkom idealu lepote, a to je mladog studenta ograničavalo. S obzirom da je njegov talenat bio neosporan uspeva da dobije diplomu. U to vreme Šile je oduševljen slikarima bečke secesije, naročito Gustavom Klimtom. Kada je uspeo jednom da se oslobodi stega akademskog učenja za Šilea je nebo bilo granica. Već dve godine je imao naklonost Gustava Klimta, velikog idola, koji mu je slao modele i kupovao njegove crteže. U to vreme (1909 – 1911.) Šile izlaže u raznim galerijama. 

Portreti, koji su zauzeli najveći deo njegovog opusa, u početku su dosta bili pod uticajem bečke secesije. Najveći uticaj na njega je izvršio Klimt. U to vreme najčešće slika svoju sestru Gertrudu. Da bi uspeo da stekne priznanje u bečkim bogatim krigovima, on slika po ukusu epohe. Jedna od takvih slika je Portret Hansa Masmana.

Portret Hansa Masmana

Portret Hansa Masmana

Ono gde je umetnik najprepoznatljiviji jeste autoportret i obnaženi model. Crte lica, a i samog tela, pogotovo u autoportretu, su groteskne, zastrašujuće sa deformisanom grimasom. Ljudsko telo izgleda kao da je u mučenju osakaćeno. Ono je deformisano u svojoj prolaznosti, koščato, premršavo što umetnik naglašava bojom koja ne prati liniju crteža. Pored toga vrlo je izražajan i erotski aspekt ljudskog tela. 

Meni posebno zanimljiva jeste slika Autoportret sa crnom keramikom. Šile prikazuje sebe sa leve strane slike. Sa desne strane se nalazi crna keramika koja ima oblik ljudskog profila. Ona ukazuje na drugu stranu slikarove duše. S obzirom da je crne boje ta strana je mračna. Slika odiše simbolikom podvojenosti, pa osim crnog profila imamo prikazanu i šaku umetnika čiji su prsti razmaknuti na dva jednaka dela (u obliku slova V). Prsti se nalaze na crnoj podlozi što još više naglašava simboliku dva dela duše i tela.

Autoportret sa crnom keramikom

Autoportret sa crnom keramikom

Šile nije bio prihvaćen. Okružen malograđanskim društvom, koje prezire ekspresiju lica i tela, a i bilo šta što se razlikuje od njihovog ustaljenog moralnog kodeksa, nije ni mogao da očekuje velike hvalospeve za svoj rad. On crta obnažena tela, sa vidljivim genitalijama u vrlo slobodnim pozama, koja aludiraju na putenost tela i seksualni čin. Verovatno im je izgledao kao potpuni ludak koga treba zatvoriti. Neke od takvih slika su Dve devojke (Zaljubljeni par) i Zagrljaj (Ljubavnici II).

Dve devojke (Zaljubljeni par)

Dve devojke (Zaljubljeni par)

Ono što bih još izdvojila iz slikarevog opusa jesu portreti njegove žene. Edit Šile je na slikama prikazana vrlo smerno i smireno, potpuno različito od njegovih ostalih modela. Ona postaje i Šileov glavni model do njegove i njene smrti 1918. godine. 

Portret Edit Šile

Portret Edit Šile

Šile umire od španske groznice 1918. godine u 28-oj godini života. Umire iste godine kada i njegov veliki idol Gustav Klimt. Bio je jedan od najboljih crtača, koji je istraživao ljudsko telo i njegove granice. Neverovatnu slobodu svog duha predstavio je na svojim slikama i verovao je da može slobodno da stvara bez obzira na sve. Za kraj evo jednog citata veliklg slikara i umetnika :

Nema moderne umetnosti, postoji samo umetnost, a ona je večna.

Jovana Đukanović



Pratite nas na društvenim mrežama:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *