Muzika J.S. Baha na istorijskim instrumentima


Event Details

  • Date:
  • Categories:

Celovečernji koncert muzike slavnog J.S. Baha na istorijskim instrumentima, uz ansambl za ranu muziku NEW TRINITY BAROQUE i soliste Katarinu Đorđević (barokna violina), Karolinu Bäter (traverzo flauta) i Dušana Toromana (čembalo). Umetničko vođstvo i dirigent: Predrag Gosta. Koncert će se odžati 28. januara, u Zadužbini Ilije M. Kolarca.


PROGRAM:
– 5. Brandenburški koncert, BWV 1050
– Koncert za čembalo u A-duru, BWV 1055
– Koncert za violinu u a-molu, BWV 1041
– Orkestarska svita br. 2 u h-molu, BWV 1067

UMETNICI:
– Katarina Đorđević, barokna violina
– Dušica Blaženović, barokna violina
– Ivana Zavišić, barokna violina
– Ana Torbica, barokna viola
– André Laurent O’Neil, barokno violončelo
– Vojislav Despotović, violone
– Darko Karajić, teorba
– Karolina Beter, traverzo flauta
– Dušan Toroman, čembalo i orgulje
– Predrag Gosta, čembalo, orgulje i umetničko vođstvo

O PROGRAMU:
Na programu ovog celovečernjeg koncerta koncertantne muzike slavnog J.S. Baha su njegov 5. Brandenburški koncert (BWV 1050), kao i tri virtuozna koncerta za svaki od sledećih instrumenata: čembalo, violina i flauta. Verovatno najpoznatiji iz kolekcije, Brandenburški koncert br. 5 napisan je oko 1720. godine i posvećen je Kristijanu Ludvigu od Brandenburga. Deo je kolekcije od ukupno 6 koncerata koji kao inspiraciju imaju mitološka ili religiozna bića i događaje, a napisan je u Ketenu. Koncert broj 5 ima tri solo instrumenta – čembalo, violinu i flautu – od kojih Bah posebnu pažnju daje čembalu. Kao takav, ovaj Brandenburški koncert smatra se i prvim koncertom za čembalo ovog slavnog kompozitora, koji ih je napisao još petnaest. Među njima, 4. koncert za solo čembalo u A-duru (BWV 1055) posebno je virtuozan i predstavlja biser njegovog stvaralačkog opusa. Veruje se da je Bah napisao verziju istog koncerta i za obou d’amore, s obzirom da se danas smatra da su većina njegovih čembalističkih koncerata u stvari prerade koncerata za neke druge instrumente koje je napisao za vreme svog boravka na dvorcu u Ketenu. Mislimo da je nastao 1721. godine – dakle, iste godine kada je Bah objavio svoju kolekciju Brandenburških koncerata – i to je upravo poveznica koja čine ova dva koncerta idealnim za ovaj program. Na sličan način, Koncert za violinu a-molu (BWV 1041) takođe je komponovan u Ketenu između 1717. i 1723. godine, mada jedini sačuvan manuskript potiče iz 1730. godine kada je Bah radio kao orguljaš crkve i škole sv. Tome u Lajpcigu. Svita za solo flautu, gudače i kontinuo br. 2 (BWV 1067) jedna je od četiri svite koju je Bah iskomponovao tokom svog opusa, a manuskript potiče iz Lajpciga iz 1738. godine. Ovo je jedina svita u kojoj dominira solistički instrument i stoga možemo reći da se radi o flautskom koncertu. Jedini razlog zašto je nazivamo svitom jeste činjenica da umesto uobičajena tri stava koja su određena tempom ovaj “koncert” za stavove ima plesove tipične za svitu francuskog stila (uvertira, rondo, sarabanda, menuet, itd.). Smatra se da je ova svita nastala takođe kao prerada ranije kompozicije koja je najverovatnije bila napisana za violinu i gudače i napisana u a-molu, a koja potiče iz ketenskog perioda, kao i ostale kompozicije na ovom programu. Poslednji stav iz ove kompozicije – badineri – verovatno je i najpopularniji stav među sve četiri svite.

CENA KARATA: 500 i 800 DINARA