Frederik Begbede – Ljubav traje tri godine
Dobar dan pisac ovde. Dobrodošli vi meni u moj mozak…
Knjiga Ljubav traje tri godine je među prvim romanima savremenog francuskog pisca Frederika Begbedea. Roman je Begbedeu doneo planetarnu slavu, a svetskoj javnosti osveženje na polju savremene književnosti. Danas je Begbede jedan od najznačajnijih, najpopularnijih savremenih francuskih pisaca.
Radnja romana, koji je pisan u prvom licu jednine, prati prelomne trenutke u životu jednog čoveka. Roman je koncipiran kao dnevnik, odnosno više kao ispovest glavnog lika u romanu. U jednoj glavi stoji rečenica Pisati znači jadati se, što nam govori da nam se sam pisac jada ovom ispovešću. Begbede je u jednom intervjuu rekao da je ovaj roman napisao posle propasti svog prvog braka.
Pitanja kojima se ovaj roman bavi su vrlo aktuelna za današnje vreme. Vodeći nas kroz život čoveka kome se menja pogled na svet i ljubav uopšte kada ga zbog prevare napušta žena, Begbede sjajno skreće pažnju na osnovne probleme savremenog društva. Posledice brzog života, manjak slobodnog vremena utiču na to da sve manje pažnje obraćamo jedni na druge. Zapuštamo sebe, zapuštamo odnose koji bi trebalo da su nam primarni u životu. Novac postaje cilj, a ne sredstvo, a dosada se uvlači pod kožu. Stil života koji vodimo, taj samački stil koji se toliko neguje, pogotovo u Zapadnoj Evropi, dovodi do toga da postajemo prazni, nesrećni, ili prividno srećni, da nam previše toga treba. Dovodi do egoizma, i sam pisac u jednom trenutku kaže da društvo u kome smo rođeni počiva na egoizmu. A sa druge strane, brak kao institucija je izgubio svaku vrednost. Ili se venčavamo zbog porodice, zbog pritiska društva, ili smo neretko ubeđeni da je to prava stvar. A najveći problem dolazi kada shvatimo da uopšte ne poznajemo osobu koju smo izabrali za životnog saputnika. Nekada su brakovi odolevali prolaznim hirovima. Danas su sami brakovi prolazni hirovi. Pa šta onda zaista treba savremenom čoveku da bi bio srećan?
Begbede se na maestralan način bavi čovekom koji u ljubavnom trouglu bira nedostižnu ljubavnicu, koji nosi crninu zato što plače za sobom. Na vrlo duhovit način opisuje stanja čoveka koji se neretko nalazi na ivici samoubistva, koji je izgubio veru u svoje prijatelje, koji veruje da ljubav traje tri godine i plaši se toga što je spoznao. On je pesimista koji se stalno, iznova zaljubljuje. Uvek traži ono nedostižno i žudi za tim. Jer, kako kaže pisac – Treba doneti odluku: ili ćemo živeti sa nekim, ili ćemo za njim žudeti. Ne možemo žudeti za nečim što imamo, bilo bi to protivprirodno.
Komarac poživi jedan dan, ruža tri dana, mačka trinaest godina, a ljubav tri godine. Tako je to. Prvo ide godina strasti, onda godina nežnosti i na kraju godina dosade. Na nama je da li ćemo to prihvatiti.
Jovana Đukanović
