Horhe Luis Borhes: Trenuci

Kada bih svoj  život mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledćem da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem tako savršen,opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista

vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,

više sutona posmatrao, na više planina popeo,

više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,

jeo manje boba, a više sladoleda,

imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što je razumno i plodno

proživeo svaki minut svog života: imao sam, jasno,

i časaka radosti.

Ali kada bih mogao nazad da se vratim,

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,

od trenutaka samo; nemoj ih propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez

toplomera, termofora,

kišobrana i padobrana;

kad bih opet mogao da živim,

lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,

s proleća bih počeo bosonog da hodam

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao i sa više dece igrao,

kada bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam osamdeset pet godina,

i znam da umirem.

Horhe Luis Borhes