Kant o Platonovim idejama

Kant

Platonova Republika ušla je u poslovice kao jedan vajno izraziti primer uobražene savršenosti koja može postojati samo u glavi nekog dokonog mislioca, i Bruker smatra da je smešno što je Platon tvrdio da jedan knez nikada ne bi vladao kako valja, ako ne bi učestvovao u idejama. Međutim, bolje bi se postupilo kada bi se o ovoj misli više razmišljalo, pa da se ona (onde gde nas ovaj izvanredni čovek ostavlja bez svoje pomoći) objasni putem novih napora, nego da se odbacuje kao nekorisna, pod vrlo bednim i štetnim izgovorom da je neostvarljiva. Jedan ustav koji zajemčio najveću moguću slobodu putem zakona koji bi Činila da sloboda svakog pojedinca može postojati zajedno sa slobodom svih drugih ljudi (ne najveće blaženstvo, jer će ono samo po sebi doći) jeste ipak bar jedna nužna ideja od koje se mora poći ne samo u prvom nacrtu nekog državnog ustava već i u svim zakonima, i pri čemu se mora u početku apstrahovati od datih prepreka koje možda ne proizilaze neizbežno od ljudske prirode kolio, naprotiv, iz toga što se u zakonodavstvu zanemaruju prave ideje. Jer ništa ne može biti štetnije i nedostojnije jednog filozofa nego što je ono vulgarno pozivanje na iskustvo koje vajno protivreči, a koje ne bi ni postojalo da su one ustanove bile u svoje vreme uspostavljene prema idejama i da mesto njih nisu sirovi pojmovi baš zbog toga osujetili svaku dobru nameru što su uzeti iz iskustva. Ukoliko bi zakonodavstvo i vladavina bile u većoj saglasnosti sa ovom idejom utoliko bi svakako  kazne bile ređe, i onda je sasvim pametno tvrditi (kao što to čini Platon) da kazne ne bi nikada bile nužne kada bi zakonodavstvo bilo u potpunom redu. Ali i da ovaj poslednji slučaj nikada ne nastupi, ipak je sasvim tačna ona ideja koja postavlja ovaj maksimum kao uzor kako bi se prema njemu zakonska ustavnost ljudi što više približila najvećem mogućem savršenstvu. Jer koji je najveći stepen od koga čovečanstvo mora da ostane, te, dakle, kolika može biti ona provala koja nužno ostaje i dalje između ideje i njenog ostvarenja, to niko ne može, niti treba da određuje upravo zato jer se tiče slobode koja svaku označenu granicu može da prekorači.

 

Kant, Kritika čistog uma

Pratite nas na društvenim mrežama:
error0

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook
Twitter