Književne adaptacije japanskog reditelja Kurosave

Akira Kurosava je bio sjajan pisac i reditelj koji je ostavio jak pečat na filmsku industriju i kulturu uopšte. Njegove filmove možemo razvrstati u tri kategorije koje se međusobno preklapaju. Režirao je samurajske drame prožete japanskom istorijom, književne adaptacije poznatih pisaca poputa Šekspira, i savremene priče o običnim ljudima suočenim sa etičkim dilemama. U ovom tekstu izdvojićemo nekoliko filmova koji su inspirisani čuvenim književnim delima.

Kurosava

Veliki uticaj na Kurosavino stvaralaštvo imao je Fjodor Dostojevski, koji je bio jedan od njegovih omiljenih pisaca. Zbog velike ljubavi prema njemu, 1951. godine, Kurosava je snimio film po istoimenoj knjizi Idiot. Naravno, Kurosavina verzija Idiota se ne odvija u Rusiji, već u Japanu, nakon završetka Drugog svetskog rata. Ovo je možda jedan od najmračnijih njegovih filmova, ne samo zbog njegove teme, već i zbog fotagrafije i načina na koji je snimljen. Iako film nije doživeo uspeh, svakako ga vredi pogledati, jer kao i mnogi filmovi Kurosave, na sjajan način reflektuje sadašnjost uprokos vremenu u kome je nastao.

Već naredne godine, 1952, Kurosava snima film Ikiru koji je inspirisan pričom Smrt Ivana Iliča još jednog velikana ruske književnosti, Lava Tolstoja. Kurosava u ovom filmu opisuje borbu kontemplativne birokrate i njegovu poslednju potragu za smislom. Takođe, u filmu je obuhvaćena oštra kritika društva sa univerzalnom humanističkom porukom. Iako je Ikiru zasnovan na delu Tolstoja, podjenako se oslanja i na dela Dostojevskog, ispitujući može li se smisao pronaći u besmislenom postojanju. 

Vilijam Šekspir je bio još jedan od Kurosavinih omiljenih pisaca. Zato, 1957. godine, Kurosava snima film Krvavi presto koji je adaptacija Šekspirovog Magbeta i odvija se u srednjevekovnom Japanu. Ovo je verovatno jedna od najboljih filmskih verzija Šekspirovog dela jer ga je Kurosava na genijalan način preveo u vizuelne slike, a dijalog sveo na minimum. Skoro trideset godina kasnije, reditelj se vraća Šekspiru i snima još jedno remek-delo pod nazivom Rankojim je 1985. godine završio karijeru. Ran predstavlja raskošnu adaptaciju Kralja LiraU Kurosavinoj verziji, kralj umesto kćeri ima tri sina jer je u feudalnom Japanu bilo nemoguće da žene nasleđuju bilo koju vrstu moći. Ovo epsko delo oživljeno je jarkim bojama, istinskom dramom i sjajnom muzikom i fotografijom.

Kurosava

Još jedan Rus koji uticao na opus Kurosave, bio je Maksim Gorki. Iste godine kada je snimljen Krvavi presto, 1957, Kurosava je režirao i film Na dnu, adaptaciju istoimene predstave Maksima Gorkog. Kurosava je jednom prilikom izjavio da se većina njegovih filmova bave istim pitanjem: Zašto ljudi ne mogu biti srećniji? I zašto ne mogu biti srećniji zajedno? U ovom filmu, reditelj definitivno postavlja ovo pitanje i ponovo svoje delo završava pesimizmom. Pokazuje nam da svet nije mesto kakvo bismo voleli da bude i da ima ljudi koji iz dana u dan žive nenadajući se sreći.

Godine 1963, Kurosava pronalazi inspiraciju kod američkog pisca i scenariste Ivena Hantera koji je koristio i pseudonime Ed Mekbejn i Salvatore Lombino. On je bio uspešan pisac fantastike o zločinima i sarađivao sa Hičkokom na pisanju scenarija za film Ptice. Kurosava je po njegovoj noveli snimio majstorski krimi tiler pod nazivom Između neba i pakla.

Kao što su mnogi velikani uticali na Kurosavino stvaralaštvo, tako je i on ostavio veliki uticaj na mnoge reditelje i ostale umetnike. Spomenula bih da čuveni film Sedmorica veličanstvenih predstavlja rimejk njegovog filma iz 1954. godine, Sedam samuraja. Takođe, film Telesna straža iz 1961. poslužio je Serđu Leoneu kao inspiracija za kultni špageti-vestern Za šaku dolara, film iz 1958, Skrivena tvrđava, inspirisao je Ratove zvezda… Možemo zaključiti da je Akira Kurosava definitivno transformisao svet filma.

 

Milica Pantelić

 


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *