Lajoš Zilahi: Samrtno proleće

Henri Martin, The Lovers

Lajoš Zilahi je jedan od najboljih i najčitanijih mađarskih pisaca. Pored romana pisao je i drame koje su izvođene u pozorištu, a neke su adaptirane i za filmsko platno. Njegov prvi roman, Samrtno proleće, postigao je veliki uspeh i učinio ga poznatim i popularnim. 

Zilahi je radnju romana smestio u Austrougarsku, tako da svaki deo ovog romana oživljava duh aristokratije jednog doba. Roman počinje pismom koje glavni junak piše svome prijatelju iz detinjstva. On pokušava da objasni razloge za sve što je radio u svom životu, da iskaže pokajanje i da na neki način pokuša da opravda nerazumno i krajnje bezobzirno ponašanje. Smatrajući da mu je jedini izlaz samoubistvo, on se obraća čoveku koji mu je nekada bio prijatelj i koga slučajno sreće. Koliko je onda usamljen naš junak bio.

Njegov životni put je mogao biti sjajan. On je naslednik velikog imanja, ima sjajno obrazovanje i dobar položaj u društvu. Svet je mogao biti pod njegovim nogama. Bogat i bezbrižan seli se u Budimpeštu, zapošljava se pri ministarstvu, sve vreme želeći da napravi političku karijeru. U velikom gradu upoznaje Editu, ćerku austrougarskog generala i na prvi pogled se zaljubljuje u nju. Baš u tom trenutku kreću problemi za našeg junaka. 

Znam da ovo zvuči donekle smešno, ali veruj mi, tako se rešavaju ljudske sudbine, tako se rađa ljubav do groba: čovek se na ulici osvrne za jednom ženom i pomisli: “Što ima milo lice…” sutradan je vidi ponovo, trećeg dana, dok usamljen jede supu u restoranu već pomišlja na nju, četvrtog dana navikava se na tu misao, kao pluća đaka na dim cigareta i dva meseca kasnije gori mu radi nje svaki živac, kao od smrtnog otrova.

Vincent van Gogh, The white orchard

Ljubav se Editom počinje baš kao svaka ljubavna priča. Skriveni poljupci, sastanci na tajnim mestima. Veliki planovi dvoje mladih ljubavnika ruše se zbog drugačijih planova Editine porodice, a donekle i njene mladalačke nesigurnosti. Naš junak je slomljen. Njegovo mlado srce je slomljeno. Pokušavajući da pobegne od svega on odlazi na selo, gde upoznaje devojku po imenu Joža. To poznanstvo je moglo da mu bude spas. Međutim, upravo to će ga dovesti do propasti. Jožina ljubav ne može ga spasiti. On, iz nemogućnosti da joj bilo šta pruži, moralno se srozava i uništava mladu devojku koja ga iskreno voli. U isto vreme, naravno, upropaštava i sebe. Postaje strastveni kockaroš i uspeva da izgubi sve što mu je ostavljeno. Kao da je taj poriv za propadanjem obuzeo celo njegovo biće. Umesto u ljubavi on spas traži u smrti koja mu predstavlja jedini izlaz iz muka života. 

Postavlja se pitanje da li je mogao drugačije da postupi. Iskreno mislim da takvom karakteru nije bilo spasa. Prosto sklop njegove ličnosti je takav da bi ga uništilo bilo šta što je van kalupa njegovog života. Nesposoban je da se suoči sa problemima i nesvestan šta znači živeti život. Podneti sve ono što on sa sobom nosi naš junak nije mogao. Na prvom koraku se sapleo i više nije ustao. 

Ova knjiga vas zaista obuzme u svakom smislu te reči. Čita se u jednom dahu i ne ostavlja ravnodušnim. Možda se u nekim stvarima pronađete, a možda uspe da vas probudi. I natera da uradite ono što naš junak nije. Da živite život do kraja.

Jo