MAGNOVENjA

Judy Chicago, “Creation of the World”, 1985 Duša je gnezdo za novu Reč i Logos postaje ptica Nova rađanja su pred nama, bolna i puna nade Bogovi nas nisu zaboravili ...
Pročitaj više...

Ostavljam u amanet da se iznad mene ne postavlja nikakav spomenik, niti da se razmišlja o toj tričariji, nedostojnoj hrišćanina. Onaj od mojih bližnjih kome sam bio odista drag podići ...
Pročitaj više...

Budi jednostavan u moru monotonije budi poseban mislićeš da je lako mislićeš da je teško mislićeš da je nemoguće nekada će ti se činiti da ti jede koske bori se ...
Pročitaj više...

Njeno telo je bila vatrena struna na kojoj sam razapeo svoj ponos. Svoju dušu sam sagoreo pevajući… Podario sam joj ono najvrednije sto imam Snagu mesa Odranu kožu Isceđene kosti ...
Pročitaj više...

Govori mi tiho, ljubavi tiho u moje uho želim da osetim tvoj dah mio da su nam tela isto Govori mi tiho, ljubavi boje strasti su naš svet ceo a ...
Pročitaj više...

Četiri zida zgužvana posteljina prazne flaše vina zgnječene limenke piva ispušeni džointi razbacana odeća nered koji je posledica nehaja veličanstveni tragovi života oko mene jutarnje sunce na podu Breathless Nika ...
Pročitaj više...

The Road Not Taken Two roads diverged in a yellow wood, And sorry I could not travel both And be one traveler, long I stood And looked down one as ...
Pročitaj više...

Većina nas smrtnika nikad ne upozna svoju pravu sudbinu; ona nas prosto pregazi. Kad podignemo glavu i vidimo je kako se udaljava putem, već je kasno, i ostatak puta moramo ...
Pročitaj više...

O, sklopi usne, ne govori, ćuti, ostavi misli nek se bujno roje, i reč nek tvoja ničim ne pomuti bezmerno silne osećaje moje. Ćuti, i pusti da sad žile moje ...
Pročitaj više...

Tragao sam tragom grožđa što zri od tvoje vreline za čigrama grudi koje su moje bile, kroz okna ulazio u tamu planine i dizao prostirke senki koje su te krile ...
Pročitaj više...

“…Što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima… Ja samo verujem u ...
Pročitaj više...

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi. Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj ...
Pročitaj više...

Gde su konjanici sa plamenim barjacima koji su bili vesnici nove zore Gde su pesnici novog poretka, čija je revolucija budila nadu u bolje sutra Gde su šamani iz pustinja ...
Pročitaj više...

Fotografija: Sanja Planinić Lolita, svetlosti mog života, ognju mojih prepona. Moj greše, dušo moja. Lolita: vrh jezika klizi u tri koraka niz nepce da, na tri, kucne o zube. Lo ...
Pročitaj više...

Moram da se smejem kad se setim devojke Varancove, koja nije ličila ni na šta živo što sam ikada video, ni ptici, ni cvetu, ni polju, ni potoku, a sve ...
Pročitaj više...

Ona bira ovaj trenutak, hombre, da te pozove da ustaneš i go zaigraš sa njom. Ne, ti nemaš snagu opalog lista, nemaš snagu korpice od trske koju zapljuskuju talasi jezera ...
Pročitaj više...

Napolju je padala kiša i nebo su bojile munje Sklonište sam našao u njoj, duboko… Tamo su vladale neke druge oluje, meni draže Oluje spokojnog haosa… U početku, Perun je ...
Pročitaj više...

Duhovni učitelj naše epohe je Pontije Pilat. Kukavica koja beži od odgovornosti, koja pere ruke da ne bi morala da donese odluku – to ste svi vi. Svi smo mi ...
Pročitaj više...

Edgar Dega, “La Maison Tellier” (Kuća Telijeovih) – Ilustracija iz Mopasanove istoimene knjige pripovedaka Ludaci me privlače. Ti ljudi žive u tajanstvenoj zemlji neobičnih snova, u neprobojnom oblaku bezumlja, gde ...
Pročitaj više...

Pred zakonom stoji vratar. K ovom vrataru dolazi čovek sa sela i moli da ga uvede u zakon. Ali vratar mu reče da ga sada ne može pustiti unutra. Čovek ...
Pročitaj više...

Putovao sam da bih našao sveti gral Našao sam gnozu Nebo je bilo u meni Tražio sam nektar grčkih bogova Našao sam sofiju Zemlja je bila u meni U drevnoj ...
Pročitaj više...

Najviša savršenost prirodne nauke bilo bi potpuno spiritualizovanje svih prirodnih zakona u zakone predstavljanja i mišljenja. Fenomeni (ono materijalno) moraju potpuno nestati, a samo zakoni (ono formalno) ostaju. Otuda to ...
Pročitaj više...

Najteže od svega bilo mi je u prvo vreme moga zatvora to što sam mislio kao slobodan čovek. Zaželeo bih, na primer, da se nađem na obali i da siđem ...
Pročitaj više...

Ruan, nedelja ujutru, 24. februara 1839. Kako je prijatan i veseo taj tvoj život! Živeti od jednog dana do drugog, ne misleći na sutrašnjicu, bez ikakvih briga zbog budućnosti, bez ...
Pročitaj više...

Često sam primećivao da smo skloni da svojim prijateljima podarimo onu stabilnost tipa koju književni likovi stiču u čitaočevom duhu. Koliko god puta ponovo otvorili Kralja Lira nikad nećemo zateći ...
Pročitaj više...

Vi ste, dragi prijatelju, diplomirali tek prošle godine, još ste mladi i sveži, a meni je trideset pet godina. Imam pravo da vas savetujem. Ne ženite se ni Jevrejkom, ni ...
Pročitaj više...

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje ...
Pročitaj više...

Zamisli… Zamisli pticu u letu. Zamisli pticu u letu koja uživa u slobodi, svakom zamahu svojih krila, vetru koji je mazi, kiši koja je kupa, suncu koje je greje. Zamisli ...
Pročitaj više...

Činjenica da ja postojim potvrđuje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nađem smisao u padovima čoveka, dramatičnim i nesrećnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i ...
Pročitaj više...

I Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, možda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad ...
Pročitaj više...

Čarobna je Emily…pre svega njena jačina je čarobna. I tvoja jačina kad je imaš uz sebe čak i kad si miljama daleko, čak i kad si izgubljen i sam! Zovem ...
Pročitaj više...

„Kako bih voleo d mogu da iskažem sve ono što osećam o Dostojevskom. Opisujući svoja osećanja, vi ste izrazili delom i moja. Ja nikada nisam video ovog čoveka i nikada ...
Pročitaj više...

In the warm night, when you want to sleep, a lost sounds, in your head, you will hear. Music of the Old, will hunt your taughts, and screams of days, ...
Pročitaj više...

Sećam se detinjstva dragi moji. Bezbrižno vreme, manje više. Problem je kad ćeš u wc i što moraš u vrtić je l da? Moj tata, Ljubodrag (em te ljubi em ...
Pročitaj više...

Night is silent,only in dreams,that are full, of crippled fog, encircling your ears.Prisoning your body,in soft cage,keeping you away,for at least,an age.From a mind,bathing in,useless screams,and much more,useless fears. Night ...
Pročitaj više...

Na groblju čovek može mnogo naučiti. Može čovek spoznati neke istine o životu, njegovoj prolaznosti i konačnom kraju. O mestu na kom se svi ponovo okupljamo. Cela misao me dovodi ...
Pročitaj više...

foto: Milena Goševski Zato što dolazi jesen. Zato što nisam raspoložen za krvoproliće. Zato što ne želim uspostaviti bilo kakvu diktaturu. Zato što je bolje igrat se sa psom, nego ...
Pročitaj više...

Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom. Na Olimpu je pirovanje, čast, međ bogovima njemu u propast; peharima ...
Pročitaj više...

– Opsednuta vedrina – Putujem I drum takođe putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena nemam Putujem dalje Ne spotičem se više O usnulo kamenje na drumu Putujem ...
Pročitaj više...

POCO: Drzak sam. (Kuckajući je o bič, istresa lulu, ustaje) Moram da krenem. Zahvaljujem vam na društvu. (Razmišlja) Osim ako ne popušim još jednu lulu pre nego što pođem. Šta ...
Pročitaj više...

Kraj tanana šedrvana Gde žubori voda živa Šetala se svakog dana, Sultanova ćerka mila. Svako veče jedno momče dolazilo tu da šeta, Kako vreme prolazilo; Sve je bleđe, bleđe bilo ...
Pročitaj više...

I have dreamed of lands, somewhere far away. Pure with golden fields, color of her hair, I used to lay hand on, and trace. I did it again, felling in ...
Pročitaj više...

Ohrabrila me je misao na tog buntovnika, obuzela me je neodoljiva potreba da se krećem, da nešto učinim, osjećao sam zdrav nemir i uzbuđenje: sve je moguće, sve je nadomak ...
Pročitaj više...

Artwork by Cem Ulug Ulice gužva moj korak reski. Krijući u sebi ad, na koju stranu sveta?! Koji li je to Hofman nebeski izmislio tebe, o prokleta?! Buri veselja sokaci ...
Pročitaj više...

Leaving at the dawn coming back at dusk what will all of this mean when I am on my deathbed they say life goes on a new day will arrive, ...
Pročitaj više...

Još u najranijoj mladosti osećao sam izvanrednu izražajnu snagu boje. Zavideo sam muzičarima koji mogu da stvaraju umetnost bez realističnog “pričanja”. Boja mi se činila isto tako izražajnom i snažnom ...
Pročitaj više...

Razbludnici svih uzrasta i polova, jedino vama darujem ovo delo: napajajte se njegovim načelima, ona podupiru vaše strasti, a te strasti, kojima vas hladni i plitki ćudorednici plaše, samo su ...
Pročitaj više...

Mi ćemo svirati našu muziku a negde daleko jedno dete plakaće plakati i kisnuti sanjajući budno o jednom danu mira i pesme Ko bi rekao da u rudniku nema toliko ...
Pročitaj više...

Moja umetnost i on — za mene su sad jedno — uozbilji se slikar. — Ponekad  mislim, Hari, da u svetskoj istoriji postoje samo dve važne epohe. Prva je  uvođenje ...
Pročitaj više...

Sto godina od onog večera kada je umirao, pevajući na samrtnoj postelji još pesme, dok ga je žena gledala zadivljena i uplakana. – „ Nisu moje, nisu moje“- šaputao je ...
Pročitaj više...

Probudio ga je udar vetra, taj ledeni šamar koji opominje. Vatra mora da gori, brzo idi da je proveriš. Sav znojav, ošamućen od sna koji ga je izmučio. Osećao se ...
Pročitaj više...

Da li su prvi kojima je palo na pamet da gladuju počeli to da čine po preporuci lekara zbog toga što su patili od lošeg varenja? Da li je nedostatak ...
Pročitaj više...

Močvarne svetlosti, isparavanje misticizma, psihički odjeci, orgije duše, naricanja među senkama, sablasni gnosticizmi, velovi i tkiva reči, brbljivi subjektivizmi, tumaranje i mucanje, ontološke fantazije, panpsihičke halucinacije – to je materijal, ...
Pročitaj više...

Živimo okruženi beskonačnom množinom tajni. Ali, ma kako bile zagonetne tajne koje okružuju biće – najzagonetnije i najuzbudljivije je što tajna uopšte postoji, što mi kao da smo konačno i ...
Pročitaj više...

Kain jedva da je mogao da poveruje svojim očima. Nije mu bila dovoljna sodoma i gomora koje je uništio ognjem, ovde, u podnožiju sinajske gore, ostaće neporeciv dokaz o ogromnoj ...
Pročitaj više...

Ništa, moraću da te vodim da vidiš ekipu - reče Voland. Koga? Gde, tamo je majstor? - upita Margarita. Sledećeg trenutka su bili u kočijama, koje su imale tri glave, nekakve ...
Pročitaj više...

Kada bih svoj  život mogao ponovo da proživim pokušao bih u sledćem da napravim više grešaka, ne bih se trudio da budem tako savršen,opustio bih se više. Bio bih gluplji ...
Pročitaj više...

“Kada se spomene Grčka, svakog obrazovanog čoveka u Evropi, a naročito u Nemačkoj, obuzima neko osećanje kao kada je reč o njegovoj domovini. Evropljani su dobili svoju religiju, učenje o ...
Pročitaj više...

Ti si tako puno toga Puno svega, puno čarobnoga Vrlo često ni sam svestan samog sebe, ni onoga što u sebi nosiš Čime zračiš, čime dišeš i inspirišeš. Juriš i ...
Pročitaj više...

Nekada, ako se dobro sećam, moj život bio je gozba na kojoj su se sva srca otvarala, na kojoj su tekla sva vina. Jedne večeri posadio sam Lepotu na kolena ...
Pročitaj više...

Put koji svako od nas traži, u suštini, nije ono što društvo nalaže. Svako od nas putuje za sebe. Kolektiv ima iskrivljenu sliku realnosti koju trudi da ukalupi u svakome ...
Pročitaj više...

Prolazi stalno, ne može se zaustaviti… Život teče, odlazi, prividno i sporo u senkama sećanja koja nam ostaju u svoj našoj tugi za propuštenim šansama, dok se divimo ljudima kakvi ...
Pročitaj više...

…Glen nije voleo nijednog kompozitora koliko Baha, na drugom mestu mu je bio Hendl, Betovena je prezirao, čak ni Mocart nije, kad bi on o njemu govorio, bio onaj koga ...
Pročitaj više...

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe van ali ja sam isuviše opasan za nju, kažem joj, ostani unutra, neću da te svako vidi. Ima jedna ...
Pročitaj više...

Od svakoga grada u kome mi je prolazio život ostali su, u meni, samo njegovi rubovi kako se ocrtavahu noću na nebu. I tako, ja imam u sebi te različite ...
Pročitaj više...

„Biću iskren – nisam siguran da čak imamo i svoju sadašnjost. Izvesno je da stihijski idem kroz život, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno – nikad ne znam u ...
Pročitaj više...

Bio sam odrastao čovek a pri svemu tome potpuno bespomoćan. Možda sam lud, mislio sam često, možda nisam kao drugi ljudi? Ali sam i ja mogao da izvršim sve što ...
Pročitaj više...

Osećam se užasno inferiorno u odnosu na ptice. Zato što imam razum. Razum je razlog zbog koga ne mogu da poletim. Da bi se letelo potrebno je nemati razum, nemati ...
Pročitaj više...

Ko zna udisati vazduh mojih spisa, zna, da je to vazduh visine, jak vazduh. Za njega čovek mora biti stvoren, inače nije mala opasnost, da se u njemu prehladi. Led ...
Pročitaj više...

Usamljeničke šetnje – izuzetno plodne ali i istovremeno opasne za unutrašnji život – treba da budu takve da ništa od onoga što može da pomuti viziju izolacije čoveka u svetu ...
Pročitaj više...

Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica Kome oko ispi magle let, I svoj život uzgred, tužna lica, Ja proživeh uz ostali svet. I s tobom se ljubim po navici – ...
Pročitaj više...

Sreća nije bila mogući horizont. Svet je izdao. Moje telo mi je pripadalo samo na kratko, nikada neću dostići zadati cilj. Budućnost je bila prazna, budućnost je bila planina. U ...
Pročitaj više...

Živim sam, kao srž u drvetu zubi mi cvokoću kao muzički instrumenti. U jednom uvetu pauk mi plete mrežu svojiih očiju. U drugom zrikavac zriče celu noć A to je ...
Pročitaj više...

Ivo Andrić, jedan od najznačajnih srpskih pisaca, rođen je na današnji dan. Jedini je nobelovac sa ovih prostora i njegova dela imaju izuzetno veliki značaj kako u srpskoj tako i ...
Pročitaj više...

Sveto trojstvo zapitanosti svake egzistencije. Mešavina neprevaziđenog stila, lucidne deskripcije i oružja. Navučeni na bedu, izvesnost u bolje sutra je odavno izgubljena u zavesama apokalipse. Ostajemo sami sa oronulim kosturom ...
Pročitaj više...

Jednom u čas tužan noćni, dok razmišljah, duh nemoćni, nad knjigama koje drevnu nauku u sebe skriše, bejah skoro u san pao, a neko je na prag stao i tiho ...
Pročitaj više...

Treba uvek biti pijan. Sve je tu: to je jedino pitanje.  Da ne biste osećali strašno breme Vremena  koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji,  treba da se ...
Pročitaj više...

U plav letnji suton, krenuću na staze,  Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu,  U njenoj svežini, moje noge gaze  I da vetar kupa moju golu glavu.  Bez misli, bez ...
Pročitaj više...