Minari (2020) – U potrazi za američkim snom

Film Minari koji je režirao Lee Isaac Chung je verovatno jedno od najboljih ostvarenja iz 2020. godine. To je imigrantska priča i porodična drama o korejskoj porodici koja se osamdesetih godina preselila u Ameriku i delom je zasnovana na sećanjima iz detinjstva reditelja Chunga.

Priča počinje kada se korejski imigranti Jacob (Stephen Yeun) i Monica (Yeri Han) presele sa dvoje dece iz Kalifornije u ruralni Arkansas, gde Jacob planira da napravi farmu na kojoj će gajiti korejsko povrće. Dok on pokušava da izgradi sopstveni američki san i ponaša se kao prototip američkog farmera 20. veka, njegova žena Monica je nezadovoljna odlukom da žive u kući na točkovima u sred ničega i prilično je zabrinuta zbog njihove finasijske situacije i budućnosti dece. Kako vreme odmiče ona više nije sasvim sigurna da li u Americi ima mesta za njih.

Opisujući odnos Jacoba i Monice, reditelj prikazuje sve izazove i pritiske koje nosi imigracija, od sklapanja novih prijateljstava do odlučivanja u koju će crkvu ići. Međutim, sukob ovog bračnog para ne proizilazi samo zbog nerazumevanja kulturnih ralzika i pokušaja spajanja američkog i korejskoj indetiteta, već i zbog međusobnog nerazumevanja i različitih prioriteta.

U isto vreme, jednaku narativnu težinu ima i odnos osmogodišnjeg sina Davida (Alan S. Kim) sa bakom Soonjom (Yuh-jung Youn), koja se doselila iz Južne Koreje kako bi živela sa njima. David je dečak sa srčanom manom kojeg roditelji često sputavaju u dečijim aktivnostima i čini se da svoje detinjstvo provodi dosadno i besciljno luta sve dok ne stigne Soonja. On isprava odbija upoznavanje sa bakom, ali ona ipak pronalazi načine da se približi svom unuku. Davidov način života se ubrzo menja i podsticajem svoje bake on počinje da cveta, jer mu njena jedinstvena perspektiva omogućava da vidi sve ono što do tad nije uspevao.

Reditelj je ovu imigrantsku priču ispričao iz perspektive odrasle osobe i deteta. Pristupajući filmu na ovaj način, živopisno je opisao sliku prodice koja je na ivici propasti. Međutim, u užasnom trenutku poraza za celu porodicu, pojavljuje se tračak nade i oni dobijaju priliku za novi početak.

Svaki član ove porodice uči da bude ono što jeste u novom okruženju i u tom procesu ima toliko lepote koju je reditelj Chung verno prikazao. Usled različitih problema, nesreća i situacija koje su van njihove kontrole, jedino što im pomaže da opstanu su razumevanje i sposobnost da jedni drugima oproste sve male i velike grehe. Daleko od svojih korena, u stranoj zemlji posadili su seme nade u bolje sutra, koje zahvaljujući ljubavi može da raste bilo gde. Baš kao i biljka minari.

Milica Pantelić