Mišel Uelbek: Serotonin

Serotonin, novi roman Mišela Uelbeka još jednom potvrđuje njegov status kao pisca koji izaziva veliku kontraverzu, kako na književnoj tako i na političkoj sceni.

Uelbek nam nudi portret savremenog čoveka koji je potpuno lišen svakog smisla i istinske volje za životom. U najboljem slučaju živi po inerciji nadajući se nečemu ili nekome što će baciti makar kakvo svetlo na njegov život.

Misel Uelbek_Serotonin

Naravno, ovaj roman obiluje kritikom korporativnog društva i političkog sistema Evropske unije. Sa druge strane, društvo nije sposobno da nam ponudi adekvatnu alternativu. I pojedinac u takvom društvu ostaje frustriran i kastriran od nemoći. Kao ventil i izlaz iz takve situacije, kao mogućnost se pojavljuje nasilje tj. revolucija. Međutim, i ona je u startu osuđena na neuspeh. Svaki vid aktivizma postaje izlišan. Izlaza nema, siguran je jedino serotonin.

Možda je ljubav jedan od izlaza? Ali ona ima svoje trajanje, i kao sve na ovom svetu i ona je osuđena na neuspeh jer ljudi ne mogu da komuniciraju jedni sa drugima. Ne mogu da se razumeju, i gube se u perifernim besmislicama jer su sami nezadovoljni sobom. I kao takvi, nemaju kapaciteta ni za normalan odnos sa drugom osobom. Nesposobnost da komuniciramo sa sobom i razumemo sebe, odražava se i na destruktivan odnos sa drugim. Ponovo smo frustrirani i osuđeni na apatiju.

Pisac opadanja, Uelbek, oslikava nam našu stvarnost i budućnost osuđenu na poraz. Rezigniranom čoveku Zapadne kulture ostaje samo slatki zagrljaj serotonina.

Tableta je mala, bela, ovalnog oblika, može se prepoloviti.

Rečenica kojom počinje i završava se ovaj roman.

To je takođe rečenica kojom počinje i završava se na naša sutrašnjica.

 

Šarl



Pratite nas na društvenim mrežama:
error0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook
Twitter