Ognjenka Lakićević: Nekada sam bila pitoma

Ognjenka Lakićević

Foto: Sonja Leković

nekada sam bila pitoma
mislila da drveće
pravi nevreme
i da je moja ljutnja najbrižnija ljubav
imala sam prozor za savršen dom
ali od odsjaja na staklu
nisam mogla da vidim unutra

nekada sam
imala proleće na obrazima
sklonio si ga nehajno
kao mrvice od keksa

od tada
nema osobe
kojoj se nisam namrštila
vozača kojeg nisam opsovala
mačke koju nisam iz obesti probudila
besnog psa kojeg nisam pomazila
zida koga nisam išarala
vrata koja nisam razvalila
ljubavi koju nisam uništila

samo da nismo
pričali
precizno koristeći reč zauvek
samo da nismo
sklopili prijateljstvo
sa šumom pored mora
svečano uz špricer
da nismo utvrdili pravila
mogla bih da zaboravim

svakog dana vidim
prizore kraja sveta
jedva čekam da sve izgori
u požaru mojih sećanja

evakuacija počinje
stojim iza vrata
pravim se da nisam kod kuće.

 

 

Ognjenka Lakićević, Nekada sam bila pitoma – iz zbirke poezije Vodič kroz požare (LOM)



Leave a Reply

Your email address will not be published.