Parazit

You know what kind of plan never fails? No plan. No plan at all. You know why? Because life cannot be planned.

Film Parazit (Parasite), južnokorejskog reditelja Bong Džun-hoa, dobitnik je Zlatne palme na ovogodišnjem Kanskom festivalu. Osim toga, dobio je brojne nagrade na raznim festivalima i po mnogim kritičarima ovo najbolji film 2019. godine.

Uprkos njegovoj jedinstvenosti, možda ćete na trenutke primetiti određene sličnosti sa japanskim filmom Kradljivci, prošlogodišnjim dobitnikom glavne nagrade u Kanu. Iako su žanrovski drugačiji, oba filma se usredsređuju na siromašnu gradsku porodicu na ivici egzistencije koja se bavi spletkama i prevarama zarad opstanka.

Parazit, zaista, prevazilazi sva očekivanja i prkosi žanrovskim ograničenjima. Film bismo mogli da podelimo na dva dela. Iz drame prekrivene suptilnim humorom prelazimo u svet obmane i pohlepe i film postaje zastrašujući triler koji otkriva neuništivu klasnu razliku koja prožima temelje društva. Ono što ovaj film čini posebnim je upravo ta sposobnost reditelja da spretno napravi ravnotežu između crnog humora i kritike čovečanstva.

U filmu su predstavljeni portreti dve porodice koje se nalaze na suprotnim krajevima društvene lestvice. Neretko se u filmovima siromašne porodice prikazuju kao plemenite i dobre, dok je bogata porodica pohlepna i razmažena. Reditelj Bong Džun-ho izbegava karakteristični kliše i obe porodice opisuje kao podjednako simpatične i istovremeno podjednako neprijatne.

U zapuštenom gradskom naselju, u tmurnom siromaštvu živi četvoročlana porodica Kim. Sanjajući o boljem životu, rade neobične poslove i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Na drugom kraju grada, u luksuznoj kući koju je dizajnirao poznati arhitekta živi porodica Park. Priča počinje kada se sin iz siromašne porodice, Ki-vu, zapošljava kao privatni učitelj engleskog u bogatoj kući Parkovih. Ubrzo, cela porodica Kim pokušava da se infiltrira u živote bogataša i počinje da radi pod istim krovom, pretvarajući se da se međusobno ne poznaju. Jedne večeri stvari postaju čudne i njihova zavera počinje da izmiče kontroli. Priča se završava tragičnim žrtvama njihove misije da sebi obezbede prividno dostojanstvo u svetu surovih nejednakosti.

Film Parazit jednostavno zahteva da pogledamo izvan granica svog života i razmotrimo spektar ljudske patnje. Reditelj u filmu koristi nasilje kao izraz sopstvene ljutnje prema svetu koji je neosetljiv na ljude koji žive u potpunom siromaštvu. Taj ogromni jaz između bogatih i siromašnih, međusobno nepoštovanje i gubitak dostojanstva je ono što dovodi do tragičnih ishoda. Pored izraženih klasnih razlika, ovaj film prikazuje i na šta smo sve sposobni kako bismo obezbedili svoj opstanak, kako održavamo laži da bismo zaštitili one koje volimo, i kakvu to iskrivljenu stvarnost kreiramo u neprekidnoj potrazi za srećom.

Milica Pantelić