Rejmond Karver: Zabava

Prošle noći, sâm, tri hiljade milja od one
koju volim, našao sam neki džez na radiju
i napunio veliku količinu kokica
s mnogo soli. Prelio ih puterom.
Pogasio svetla i seo na stolicu
kraj prozora sa kokicama i
limenkom koka-kole. Zaboravio sve važno
na svetu dok sam jeo kokice i gledao
uzburkano more, svetla grada.
Kokice sa kojih se cedi puter, prekrivene
solju. Jeo sam ih sve dok ništa nije
ostalo. Sve se napolju smirilo,
mada je more i dalje hučalo. Vetar je
poslednji put zatresao kuću kada sam ustao
i napravio tri koraka, okrenuo se, napravio još
tri koraka, okrenuo se.
Onda sam legao u krevet i čudesno spavao,
kao i uvek. Bože, kakav život!
Ali pomislio sam da bi trebalo da objasnim, da bar
ostavim cedulju u ovom neredu u dnevnoj sobi
o tome šta se prošle noći zbivalo ovde sve za slučaj
da se moja svetla ugase, i ja ispustim kašiku.
Da, noćas je ovde bila zabava.
i radio je i dalje uljučen. U redu.
Ali umrem li danas, umreću srećan – misleći
na moju ljubav, i tu poslednju kokicu.

Rejmond Karver, Zabava