Rembrandt – Misterija pogleda

414 godina od rođenja slavnog i pomalo mračnog holandskog slikara Rembranta Hermensona von Rajna

Autoportret 1659

Autoportret (1659)

Barokni slikar i grafičar, veoma darovit i poznat po portretima i prikazu epskih i dramskih scena. Rođen kao bogataš, a umro kao siromah, toliki siromah da je čak morao da proda grob svoje žene. Ateista, sahranjen u nepoznatom grobu za siromašne u vlasništvu crkve, svu svoju decu je nadživeo. Neobičan, neshvatljiv za tu epohu, čudak koji pored fascinacije psima koje je često stavljao na svoja platna, za ljubimca je imao majmuna koga je posle uginuća stavio na portret jedne čuvene holandske porodice za koju je slikao. Karakteran, čvrst u stavovima, nepokolebljiv, barokno dominantan u umetnosti, a i u životu, na svojim platnima je prikazivao biblijske motive, istorijske i mitološke sa erotskim prizvukom, a na većini svojih slika, pored igre chiaroscura, misterija pogleda je vise nego prisutna.  Konzument Rembrantovih majstorskih dela može se lako prevariti i pomisliti da je zakoračio u sliku, što je najupečatljivije na platnu iz 1662 – Gilde, na kojoj su pogledi usmereni na posmatrača.

Gilde 1662

Gilde (1662)

Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa prikazuje seciranje leša posle pogubljenja pljačkaša. Ovo nije bio nesvakidašnji događaj u to vreme. Naime, jednom godišnje je bilo dozvoljeno javno seciranje tela robijaša i to je bila neka vrsta društvenog događaja. Sliku je naručio lekar Tulp, a neki od aristokrata su platili da budu na slici.

Čas Anatomije 1632

Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa (1632)

Ovde je upečatljiva tehnika umbra mortis i fascinantno je kako je majstorski, hirurški precizno Rembrant naslikao mišiće ruku i tetive. Tada je umetnike, slikare pratio glas da i sami seciraju leševe ne bi li došli do božanskog dara savršenstva u slikarstvu.

Čas dr Sebastijana Egberca 1619

Čas dr Sebastijana Egberca (1619)

Umetnik je naslikao preko 80 autoportreta na kojima vlada misterija Rembrantovog pogleda.

Autoportret

Autoportret (1665)

Nadaleko poznata, a ne tako dobro čuvana, Rembrantova Noćna straža sa pripojenim epitetom noćna zbog prašine i nečistoće kojima je bila izložena, zapravo treba da predstavlja grupni portret članova garde sa radnjom koja se dešava danju.

Noćna Straža 1642

Noćna Straža (1642)

Interesantno je da su aristokrate i članovi garde plaćali za večnost na Rembrantovim slikama. Misterija najviše osvetljene figure na slici, devojčice koja prosto sija kao svetionik predstavlja Gradsku gardu sa jasnim simbolima iste-kokoš sa zlatnim kandžama.

Rembrantova majka 1629

Rembrantova majka (1629)

Rembrant, koji je dodao misteriozno d  u svom imenu, potpisivao se monogramno RH i RHL, što mogu biti inicijali njegovog oca i grada u kom je rođen. Jedan od najupečatljivijih baroknih slikara, grafičar, radio u bakrorezu, ostaće upamćen i večno živ iako neobeleženog groba, on je obeležio svoju zemlju doveka. 

 

 

Mina Nevski



Leave a Reply

Your email address will not be published.