Šarlot Bronte – Viktorijanska heroina tananog prefinjenog stila klasične književnosti
Njeno prisustvo godi mom domu, kao što miris letnjeg sena i opojnog cveća, rumenilo zalazećeg Sunca, mir letnje večeri gode mojim čulima.
Ovako je Šarlot Bronte pisala u svom romanu Profesor i žudela da te iste reči budu upućene njoj od strane čoveka koga je jedino volela – profesora Ežea.
Romani Šarlot Bronte imaju mnogo autobiografskog, ali u ovom njenom prvom, a posthumno objavljenom delu, ima ponajviše. Inspirisana događajima iz sopstvenog života, Bronte piše svoj prvi roman po odlasku na školovanje u Brisel gde sreće svoju ljubav.
Bronte vodi čitaoca kroz bogate, prelepe, slikovite opise, i tako spoznaje ne samo njenu divnu dušu i iskrena osećanja setom i tugom obojena, već i prilike viktorijanskog doba. Roman pun nežnosti i života nam otkriva iskrena razmišljanja i težnje jednog pravog aristokrate, kao i način na koji on vidi i doživljava ljubav i svet oko sebe:
Tražio sam njene oči u želji da u njima otkrijem inteligenciju koju nisam mogao da pročitam na njenom licu ili čujem u njenim rečima. Oči su bile vesele, prilično sitne. U njima sam naizmence otkrivo taštinu, koketeriju, ali sam u njenim zenicama uzalud tražio treptaj duše. Nisam Istočnjak. Beli vrat, crvene usne i rumeni obrazi, bogati uvojci nisu mi dovoljni ako nema one prometejske iskre koja nadživi i uvelu mladost i osedelu, nekoć sjajnu kosu. Koliko je samo sumornih dana u životu – novembarske nevolje kada su ognjište i čovekov dom zaista hladni bez jasnog, vedrog zraka intelekta!
Ovaj netipično ljubavni roman pun duše je pravi melem za novembarske kiše i sumorne jesenje dane…
Mina Nevski
