Serija “Servant” – Horor u dnevnoj sobi
Serija Servant u produkciji Apple TV+ krenula je da se emituje krajem 2019. godine, i završila prikazivanje prve sezone sredinom januara 2020. U pitanju je jedna od najupečatljivijih serija koje smo u poslednje vreme imali prilike da vidimo na malim ekranima.
Najveći utisak i kvalitet ove serije je precizno građena (skoro matematički) atmosfera jeze. Svaka scena je pažljivo osmišljena, svaki kadar do detalja je u službi jezovitog ambijenta. Serija je prepuna mističnog i zlosutnog u svakodnevnom prostoru. Majstorski izgrađena radnja serije koja se dešava u jednom stanu i koju čine manje više svega tri do četiri lika u većem delu priče.
Uspeh ove serije je to što horor ne stavlja u neki tradicionalni okvir prostora ili vremena u kojem se inače dešavaju takve priče (poput nekog okultnog mesta u prirodi ili uklete i strašne kuće ili uopšte neke izolovane scary sredine ). Ne, naprotiv, fabula je smeštena u običan dobrostojeći stan više srednje klase koji se nalazi u epicentru urbanog dela grada. Dakle, ovo je horor koji dolazi iz dnevne sobe. Mada bi tačnije bilo reći kada je ova serija u pitanju, iz dečije sobe. Iako ovde sam izvor strave nije vezan za prostor kao u nekim drugim hororima koji obrađuju fenomen uklete kuće, da napomenem dve najznačajnija takva horora Ukleta kuća na brdu i Isijavanje.
Naravno neću otkriti ovde šta je izvor strave u ovoj priči. Nije to ni bitno toliko, ovde je svaki kadar dobro natopljen jezom i to je ono što izdvaja ovu seriju među mnogima sličnog žanra. I kada se vode uobičajeni razgovori među likovima vi vidite ili bolje reći osećate da tu nešto debelo nije kako treba.
Pastelne boje dominiraju čitavom serijom, i kao da se priča cela odvija u nekom sivilu koje je bliže nekom polumračnom magnovenju nego stvarnosti. Fantastični kadrovi koji u tako ograničenom prostoru jednog stana uspevaju da postignu utisak jednog čitavog poremećenog mikrokosmosa u kome je sve moguće. U tom smislu imate i minimalan broj likova u priči, posmatrate njih i njihove odnose, i kako sve postepeno tone u ludilo, čitav taj proces predstavlja jednu poeziju strave. Sa svim tim na prvi pogled ograničenim materijalom da bi se napravila serija koja drži pažnju kroz svih deset epizoda, ova serija uspeva upravo to, da vas potpuno obuzme svojom poetikom poremećenosti koja je smeštena u svakodnevni ambijent jednog stana.
Posebno bih istakao muziku koja izuzetno dobro prati svaki kadar i koja je potpuno kompatibilna sa tenzijom svake scene i darmom koja se nalazi u osnovi same priče. Moram da istaknem i nešto krajnje lično što mi se posebno svidelo u ovoj seriji. To su spektakularni gurmanluci koji priprema jedan od likova u ovoj seriji na osnovu molekularne gastronomije. Naravno, uz konzumaciju vrhunskih vina u skladu sa tim. Ovaj deo serije predstavlja pravu poslasticu za sve hedoniste.
Na samom kraju da pomenemo režisere M. Night Shyamalan i Daniel Sackheim i scenaristu Tony Basgallop. Ova trojica su svakako najzaslužniji za ovako dobru seriju ali sama serije ne bi bila toliko uspešna da nije odabrana vrhunska glumačka ekipa Toby Kebell, Lauren Ambrose, Nell Tiger Free i Ruper Grint. Svi ovi glumci su savršeno odigrali svoje uloge i doprineli da ova serija ostavi tako snažan utisak.
Dorijan Ranković
