Sluškinjina priča
Prvi distopijski roman napisao je Jevgenijn Zamjatin dvadesetih godina prošlog veka. Njegov rad u svojim antiutopijskim romanima nastavili su Orvel u romanu 1984, i Haksli u romanu Vrli novi svet. Ako se pozabavimo samom tematikom ovih sjajnih ostvarenja svetske književnosti sva tri pisca na slične načine upozoravaju stvaranje sveta u kome je sve zamišljeno kao savršeno dobro iz ugla onih koji takvim svetom vladaju. Poenta ovakvog sistema je predstavljanje takvog društva kao vrhunskog oblika evolucije, kao jednog savršenog društva, koje je u suštini duboko nehumano i totalitarno. Pojedinac je samo broj u takvom sistemu, totalno depersonalizovan, lišen onoga što ga čini čovekom. Forma ovih romana je ista, kao i prikaz društva koji nam je dat iz ugla pojedinca koji živi u takvom sistemu.
Roman Sluškinjina priča je roman Margaret Atvud, još jedna distopijska priča, nastala sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. Po ovom romanu snimljena je serija istog naziva. Serija je ostvarila zapažen uspeh i pobrala mnoge nagrade. Odlična gluma i sjajno prerađen scenario su je stavili u sam vrh dramskih TV serijala ove godine. Za sada je snimljena jedna sezona, a u toku je snimanje druge sezone koja će svoju premijeru imati u aprilu sledeće godine.
Radnja ove priče je smeštena u sadašnjost i dešava se na tlu SAD. Organizovane grupe ljudi nezadovoljne padom nataliteta, ekološkim i ekonomskim problemima koji tresu zemlju, odlučuju se da deluje u vidu terorističkog čina, napadom na vladu, i glavne organe i mesta vlasti u Americi. Uspevaju da se izbore i vojnom intervencijom izdejstvuju stvaranje tri distrikta. Iz jednog od distrikta nam stiže priča sluškinje Džun, koja nam priča svoju potresnu priču.
Društvo za koje su se izborili svoju osnovu za zakone, kako sudske tako i moralne nalazi u Bibliji. Jedno versko društvo koje je, kako to obično biva, iskoristilo i izvrnulo biblijsko učenje i pouke. Žena je dužna da rađa, odnosno služi za reprodukciju i nastavak vrste. I to je njena jedina uloga. Čitanje, pisanje, javni nastupi su u potpunosti zabranjeni ženskom rodu, a prekršaji se kažnjavaju surovo.
Privilegovane žene su žene generala, odnosno ljudi koji su u samom vrhu vlasti. Njihova privilegija se ne ogleda u slobodi, jer za sve žene važe ista pravila. Ta “privilegija” se ogleda u tome da one imaju pravo da osnuju porodicu. Ako im priroda, odnosno u slučaju ovog društva, Bog to nije omogućio, ako su neplodne, one imaju pravo na sluškinje, koje su neka vrsta surogat majki. U jednom potpuno suludom, sistemu izvrnutih vrednosti i morala, sluškinje su žene koje su u potpunosti depersonalizovane. One su do te mere depersonalizovane da ne koriste svoja prava imena. Dodeljena su im nova koja dobijaju u zavisnosti od toga kojoj porodici služe. One su mašine za rađanje, koje služe porodicama koje su deo vlasti i sistema. Jedina njihova vrednost je plodnost.
Roman Sluškinjina priča, pa samim tim i sama serija za osnovu antiutopijskog režima koristi rodnu neravnopravnost. Međutim, ako se pogleda šira slika ovo je priča o jednoj manjini koja upravlja većinom, gde većinu čine potlačeni. Bez prava glasa, sa vrlo određenim ulogama, stanovnici distrikta su uniformisane mašine. Jedini izbor koji imaju je poslušnost ili smrt.
Priprema za implementaciju totalitarnih režima traje određen vremenski period. Promene ovakvog tipa nikada nisu nagle. Svi totalitarni režimi nastaju u vremenima kulturne, ekonomske, moralne depresije. To su sistemi koji ne podnose različitost, slobodu izbora, a deluju pod maskom opšteg dobra. Ljudska civilizacija je iskusila ovakav tip vlasti mnogo puta do sada. Romani koji obrađuju ovu temu su vanvremenski. Međutim, čini se da ekranizacija jednog distopijskog romana dolazi u pravi čas. U pravi čas da podseti čoveka na mogućnost stvaranja jednog globalnog režima koji će nas sve zateći nespremne. Došlo je vreme kada su ljudska prava opet, po ko zna koji put pod velikim znakom pitanja. Kulturne razlike, verske podele su možda jače nego ikad. Potrebno je da se podsetimo kako izgleda jedna 1984-ka, da se prisetimo gvozdene zavese i ostalih primera. Mislim da je za svakog čoveka korisno da pogleda seriju Sluškinjina priča. Možda će vas naterati na razmišljanje. A i da ne bude tako, da vas ne podstakne da se zapitate, gledaćete jedno sjajno ostvarenje, vrhunsku glumu i sjajnu režiju.
Žilijen
