Šopenhauer: Svet kao volja i predstava

Šopenhauer

Čega tu, za ima sveta, ima zajedničkog sa mojom filozofijom, filozofijom bez tih bitnih rekvizita, bezobzirnom, koja hleba ne daje, koja mozga, čija je zvezda severnjača samo nistina, gola, ni dokoga plaćena istina, bez prijatelja, često progonjena, i koja, ne obazirući se ni levo ni desno, stremi samo njoj, što je zajedničko toj filozofiji i onoj alma mater, dobro, hraniteljskoj univerzitetskoj filozofiji koja, puna obzira i opreza, pažljivo vrluda, nikako ne gubeći iz vida ni strah gospodnji, ni volju ministrovu, ni uredbe državne crkve, kao ni želje izdavača, odobravanje studenata, prijateljstvo kolega, smer politike dana, momentalnu sklonost publike i šta sve ne? I čega zajedničkog ima između moga tihog, ozbiljnog traženja istine sa bučnim školskim svađama katedri i klupa, čije su strasne pobude uvek lični interesi? Reč je tu o dve vrste filozofije koje su do temelja heterogene. Upravo zato sa mnom nema kompromisa, nema koterijašenja, i niko od mene nema koristi, osim nekog ko samu istinu traži…

 

Šopenhauer, Svet kao volja i predstava



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *